11.2 C
Брисел
Петак, април КСНУМКС, КСНУМКС
Избор уредникаНови кодекс одбране Грузије ће дискриминисати мањинске религије

Нови кодекс одбране Грузије ће дискриминисати мањинске религије

ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: Информације и мишљења у чланцима су они који их износе и за то су сами одговорни. Публикација у The European Times не значи аутоматски прихватање става, већ право на његово изражавање.

ПРЕВОД ОД ОДГОВОРНОСТИ: Сви чланци на овом сајту су објављени на енглеском. Преведене верзије се раде путем аутоматизованог процеса познатог као неуронски преводи. Ако сте у недоумици, увек погледајте оригинални чланак. Хвала на разумевању.

Јан Леонид Борнштајн
Јан Леонид Борнштајн
Јан Леонид Борнштајн је истраживачки репортер за The European Times. Истражује и пише о екстремизму од почетка нашег издања. Његов рад је бацио светло на разне екстремистичке групе и активности. Он је одлучан новинар који се бави опасним или контроверзним темама. Његов рад је имао утицај у стварном свету у разоткривању ситуација са неограниченим размишљањем.

Интервју са проф. др Арчилом Метревелијем, шефом одељења Институт за верску слободу Универзитета Џорџије

Јан-Леонид Борнштајн: Од вас смо чули за нову законодавну иницијативу од Влада Грузије у вези са подношењем нацрта новог Кодекса о одбрани у децембру 2022. У случају усвајања достављене верзије Нацрта, важећи закон који изузима (одлаже) министре било које вере од обавезног служења војног рока биће повучен . Које ризике видите у овој новој иницијативи?

Архил Метревели:  Тачније, то није чак ни „ризик” већ „очигледна чињеница” која ће бити конституисана уколико се усвоји ова законска измена. Наиме, покренута регулација ће поништити могућност да министри вероисповести мањина, односно свих вероисповести осим Грузијске православне цркве, имају користи од изузећа од служења војног рока.

Јан-Леонид Борнштајн: Можете ли детаљније да наши читаоци боље разумеју изазове?

Архил Метревели:  Две норме грузијског законодавства на снази обезбеђују ослобађање министара од обавезне војне службе. Прво, члан 4. Уставног споразума између државе Грузије и Апостолске аутокефалне православне цркве Грузије (искључиво министара Грузијске православне цркве) и друго, члан 30. Закона Грузије о војној дужности и војној служби ( Министри било које религије, укључујући Грузијску православну цркву).

Члан 71. поднетог нацрта Законика о одбрани, који је алтернатива члану 30. горе цитираног закона који је на снази, којим се уређује одлагање служења војног рока, више не садржи такозвани министарски изузетак. Дакле, према новом нацрту закона, ниједан министар било које вероисповести који је раније био ослобођен војне службе неће више моћи да има привилегију министарског изузетка. С друге стране, остаје на снази члан 4. Уставног споразума Грузије, који од војне службе ослобађа искључиво министре Грузијске православне цркве.

Значајно је да према Уставу Грузије (члан 4) и Закону Грузије о нормативним актима (члан 7) Уставни споразум Грузије има хијерархијски приоритет над законима Грузије и, у случају усвајања, и над Законом о одбрани. Код. Дакле, министарски изузетак (који ће бити повучен за министре свих вероисповести) неће сам по себи поништити ову привилегију за министре Грузијске православне цркве јер је преостало да буде додељена хијерархијски вишим нормативним актом – Уставним споразумом. Грузије.

ЈЛБ: Разумем. Шта мислите зашто је предложен овај закон? Како је то оправдано?

САМ: У образложењу достављеног нацрта наводи се да се овом измјеном жели отклонити законодавни јаз који омогућава „бескрупулозним“ и „лажним“ вјерским организацијама да помогну појединцима да избјегну војни рок. Наведена сврха одговара пракси Цркве библијске слободе – верског удружења које је основала политичка партија Гирчи. Црква библијске слободе, као инструмент политичког протеста Гирчија против обавезног служења војног рока, додељује статус „министра“ оним грађанима који не желе да обављају војну дужност. Пракса Цркве библијске слободе ослања се управо на важећи закон о војној дужности и војној служби.

ЈЛБ: Мислите ли да ће то имати икаквих даљих реперкусија на грузијско законодавство или законодавну праксу?

САМ: Да, и већ јесте. Амандмани су поднети и на Закон о Грузији о невојној, алтернативној служби рада. Конкретно, према нацрту амандмана, основ за ослобађање грађанина од служења војног рока и обављања невојне, алтернативне службе рада, уз приговор савести, биће и статус „министра“. Према грузијским властима, ова нова „привилегија“ ће заменити повучени министарски изузетак, јер ће се ова нова законска регулатива подједнако примењивати на министре свих вероисповести, укључујући и Православну цркву Грузије. Међутим, ово тумачење није искрено, јер Уставни споразум Грузије забрањује држави да регрутује православне министре у обавезну војну службу, тако да неће бити потребно да се на њих проширује „привилегија“ невојне, алтернативне службе. Као резултат тога, уколико поднети нацрт буде усвојен, православни министри ће бити безусловно ослобођени војне обавезе, док ће министри свих других вероисповести бити подвргнути невојној, алтернативној радној служби.

ЈЛБ: Али да ли је та привилегија, што значи потпуно ослобађање од обавезног служења војног рока, основно право?

САМ: Наша забринутост се односи на основно право на једнакост и недискриминацију на основу вјере. Очигледно, изузеће министра од служења војног рока (за разлику од изузећа на основу приговора савести) није право заштићено слободом вероисповести или уверења. Ова привилегија им је дата с обзиром на јавни значај њиховог статуса и политичком вољом државе.

Ипак, основно право на једнакост и недискриминацију засновано на вјери подразумијева да, када не постоји објективан разлог за различит третман, привилегије које даје држава треба подједнако проширити на било коју групу или појединца, без обзира на њихов вјерски идентитет или праксу. Поднесени пропис представља очигледну и тупу дискриминацију на основу вере, јер не садржи објективно и разумно оправдање за утврђени другачији третман.

ЈЛБ: Какав би по вашем мишљењу био прави приступ државе по овом питању?

АМ: Пронаћи одговоре на таква питања није тешко. Савремено искуство слободе вероисповести и демократије јасно одређује да држава не треба да растерећује свој терет на рачун основних права и слобода појединаца или група. Дакле, ако би Суд утврдио да Црква библијске слободе заправо злоупотребљава слободу вероисповести или уверења, држава би требало да елиминише искључиво праксу уништавања, а не право на једнакост и недискриминацију засновану на вери и уверењу, у потпуности.

ЈЛБ: Хвала

- Адвертисемент -

Више од аутора

- ЕКСКЛУЗИВНИ САДРЖАЈ -спот_имг
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -спот_имг
- Адвертисемент -

Мораш прочитати

Најновији чланци

- Адвертисемент -