Господине генерални секретар, високи комесар Турк, председник Балек, колеге чланови Савета за људска права Уједињених нација: обележавамо 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима.
У њеном срцу је једноставна, али револуционарна идеја: људска права су универзална. Или, како су састављачи Декларације рекли, људска права припадају „свим члановима људске породице“. А ова права су недељива, међузависна и једнака.
Ове принципе није обликовала ниједна држава, регион или идеологија. О њима су расправљали, расправљали и педантно их састављали стручњаци из великих и малих земаља... Севера и Југа... вековима старих и тек независних. Сваки делегат је у колективно предузеће изнео идеје и перспективе које су помогле да се дефинише Декларација.
Чарлс Малик, делегат из Либана, је то аргументовао људска права морају бити дефинисани у смислу појединца – не нације… или било које друге групе.
Представљајући Кину, ПЦ Чанг је сугерисао да цео оквир треба да се изгради, по његовим речима, „са циљем да се подиже концепт човековог достојанства“. А достојанство је први принцип у првом реду Декларације.
Ханса Мехта из Индије – једна од три жене делегата, заједно са Пакистанком Бегум Икрамуллах и Американком Елеанор Роосевелт – инсистирала је да се права уоквире као да припадају све људи, не само мушкарци.
Заиста, чињеница да су Декларацију исковали и сложили људи који представљају нације са тако разноликим пореклом, историјама и политичким системима је оно што јој је дало тако неоспоран легитимитет и моралну снагу.
То је и данас тачно, чак и док неки покушавају да дефинишу људска права из Декларације као да одражавају поглед на један регион или идеологију... или тврде да различите земље могу имати различите концепције људских права... или покушавају да ставе суверенитет држава испред људска права појединаца.
Одговорност овог Савета – и сваке државе чланице УН – је да подржава универзалну визију Декларације...и брани људска права свакога, свуда.
То укључује заштиту људских права наше најугроженије популације, централно начело Бечке декларације коју смо усвојили пре 30 година. Због тога су се Сједињене Државе удружиле са земљама из целог света како би обновиле мандат Независног експерта УН за сексуалну оријентацију и родни идентитет; и зашто смо дали добровољни допринос да подржимо витални рад Сталног форума за људе афричког порекла у борби против дискриминације црнаца – једине земље која то чини.
Одржавање визије Декларације такође значи наставак унапређења економских, социјалних и културних права. Сједињене Државе су посвећене омогућавању људима широм света да уживају ова права. Улажемо више од било које друге земље у капацитете земаља чланица да обезбеде здравствену заштиту и сигурност хране за своје становништво. И прошле године смо се придружили 160 колега држава чланица у подршци резолуцији која афирмише право на чисту, здраву и одрживу животну средину.
Испуњавање универзалног обећања Декларације такође значи унапређење људских права у наше земље – нешто што смо настојали да урадимо у Сједињеним Државама, посебно у последње две године.
Пошто је председник Бајден 2021. године упутио отворени позив свим носиоцима мандата за посебне процедуре УН, Сједињене Државе су поздравиле специјалног известиоца за питања мањина и независног стручњака за сексуалну оријентацију и родни идентитет. А пре само неколико недеља, специјални известилац за промоцију и заштиту људских права и основних слобода у борби против тероризма први пут је посетио једног носиоца мандата УН затвору у заливу Гвантанамо на Куби.
Ово радимо зато што верујемо да транспарентност и отвореност нису претња нашем суверенитету, већ начин да нашу владу учинимо бољом у унапређењу права, потреба и тежњи људи којима служимо. Нашу способност да прихватимо критичке повратне информације и да увек тежимо да се позабавимо трајним неправдама и неједнакостима видимо као знак снаге, а не слабости.
Држати се истих стандарда као и свака друга влада посебно је важно у време када су људска права широм света под нападом, можда нигде више него у бруталном рату Русије против Украјина.
Овај Савет је одиграо кључну улогу у осветљавању ужасних и текућих злоупотреба Москве, укључујући стварање Независне међународне истражне комисије за Украјина. У првом извештају ЦОИ у октобру закључено је да је Русија починила ратне злочине и кршења међународног хуманитарног права.
Све док Русија наставља да води свој рат, ЦОИ би требало да настави да документује такве злоупотребе, обезбеђујући непристрасан запис о томе шта се дешава, и основу за националне и међународне напоре да се починиоци позову на одговорност.
Владе које чине злочине у иностранству такође ће вероватно кршити права људи код куће – а то је управо оно што Русија ради. Руска влада сада држи више од 500 политичких затвореника. У јануару је затворила Московску хелсиншку групу – једну од последњих организација за људска права које је још увек дозвољено да ради у земљи. Владино систематско пригушивање независних гласова у руском цивилном друштву чини рад специјалног известиоца за људска права у земљи још важнијим.
Ирански режим се такође поново обрачунава са грађанима који траже своја људска права и основне слободе. Откако је убиство Махсе Аминија у септембру извело Иранце свих узраста на улице, режим је убио најмање 500 људи и затворио још десетине хиљада људи, од којих су многи били мучени, према групама за људска права. У новембру, Савет се окупио да створи независну мисију за утврђивање чињеница која ће истражити кршење људских права у Ирану; морамо осигурати да тим може да ради свој посао.
Осуђујемо драконску репресију талибана над женама и девојкама у Авганистану, укључујући забрану похађања универзитета и средњих школа. Недавни талибански едикт којим се авганистанским женама забрањује да раде за невладине организације затворио је још један пут који би им требао бити отворен. А у земљи у којој 29 милиона људи зависи од хуманитарне помоћи за преживљавање, одлука талибана значајно ће смањити количину хране, лекова и друге помоћи која може да спасе животе до угрожених људи. Посебно жене и девојке.
И даље смо озбиљно забринути због текућег геноцида и злочина против човечности које Кина чини над муслиманским Ујгурима и другим припадницима мањинских група у Синђангу. Извештај који је прошле године издала Канцеларија високог комесара за људска права потврђује озбиљне злоупотребе које је НРК починила у Синђијангу, укључујући произвољно лишавање слободе великих размера припадника ујгурских и других претежно муслиманских заједница, као и веродостојне наводе о мучењу и сексуално и родно засновано насиље.
Скоро десетак година откако је започео напад на Сиријце који захтевају њихова људска права, Асадов режим наставља да чини широко распрострањене злоупотребе, због чега апелујемо на чланове Савета да обнове мандат Истражне комисије земље, чак и док ми појачавамо хуманитарну помоћ како бисмо помогли они у Сирији и Турска погођен разорним земљотресом.
У овом Савету имамо одговорност да делујемо на начин који је веран духу Универзалне декларације о људским правима, укључујући једнако третирање сваке земље. Због тога се Сједињене Државе и даље снажно противе пристрасном и непропорционалном третману Израела, што се огледа у Истражној комисији без датума завршетка и сталној тачки 7. дневног реда.
У 75 година од када је усвојена Универзална декларација о људским правима, ретко је било тренутака када је испуњење њених обавеза било хитније... или последичније. За међународни мир и безбедност. До развоја. За људско достојанство.
Визија коју су састављачи поставили пре 75 година је јасна и данас као и тада: Све чланови људске породице имају право на људска права. Наставимо да се трудимо да те речи учинимо стварним – кроз деловање Савета за људска права, у нашим земљама и широм света.
