Кумрански свици садрже неке од најстаријих верзија Библије и од великог су интереса за хришћане, муслимане и Јевреје
Научници су применили генетску анализу на свитке са Мртвог мора како би утврдили да ли се фрагменти древних рукописа правилно уклапају, известили су ДПА и Ројтерс.
Свици са Мртвог мора су древни верски рукописи који садрже основе Старог завета. Прве рукописе је случајно открио један бедуин 1947. године, а наредних година пронађено је још фрагмената у 11 пећина у близини Кумрана, на Мртвом мору.
Прве кумранске рукописе археолози су открили још 1946. године у пећинама Јудејске пустиње и тврђавама познатим као Масада. Рукописи имају и друго име - Свици са Мртвог мора. Представљају пергаменте од козје и овчје коже, а такође и од папируса. Текстови на њима су углавном писани на старохебрејском језику, али их има и на арамејском и грчком. Научници верују да су рукописи део велике древне библиотеке. Трећина њих садржи библијске текстове – фрагменте Библије, из књига „Левитски законик” и „Псалми”, остали су апокрифи из периода такозваног Другог храма. Анализе показују да су кумрански рукописи настали у периоду 250. године пре нове ере. – 68. не
Током читаве деценије у 20. веку, археолози су вршили ископавања у 11 пећина Мртвог мора и у њима пронашли стотине свитака. Одлучују да пећина више нема и престају да раде на период од 60 година. Све до 2006. године, када је пројекат америчког Универзитета Либерти вратио археологе у пустињу.
Мошти су прошле кроз многе руке, а због старости су распарчане и слабо очуване. Зато стручњаци упоређују комбинацију појединачних преко 25,000 делова са мукотрпним слагањем џиновске слагалице.
Међутим, рукописи имају огроман научни, културни, историјски и верски значај и истраживачи траже решење.
Проналажење рукописа, насталих пре две хиљаде година, најзначајније је археолошко откриће у историји, према Одеду Рехавију са Универзитета у Тел Авиву, Израел. Кумрански свици садрже неке од најстаријих верзија Библије и од великог су интереса за хришћане, муслимане и Јевреје, објаснио је он.
Рехави и његове колеге, укључујући Ноама Мизрахија са Универзитета у Тел Авиву и Матијаса Јакобсона са Универзитета у Упсали, Шведска, објавили су резултате свог рада у америчком научном часопису Целл.
Рехави је за ДПА рекао да је ДНК анализа узорака од око 35 фрагмената потврдила да су поједини делови рукописа делови једне целине. У једном случају, међутим, било је више него јасно да фрагменти једног рукописа нису правилно комбиновани како се раније мислило. „Открили смо да је један део фрагмената из рукописа на овчјој кожи, а мали део на говеђој кожи“, каже Рехави. И додаје да је генетском анализом утврђено да овчија кожа није била од једне животиње.
Од четири фрагмента са текстовима из књиге пророка Јеремије, два су на овчјој, а друга два на говеђој кожи, додао је библичар Мизрахи.
„Даље, открили смо да две овце чија је кожа коришћена нису генетски повезане“, каже он.
Све ово доказује да фрагменти не само да нису из истог рукописа, већ су настали у различитим крајевима, јер у јудејској пустињи краве нису могле да опстану.
Резултати анализе наводе на закључак да су у јеврејском друштву у исто време кружиле различите верзије књиге пророка Јеремије, што је у супротности са текстовима које су касније усвојили јудаизам и хришћанство.
ДНК анализа многих других рукописа је на чекању.
