Критичари кажу да правда предуго траје и да се починиоци не сматрају увек одговорним у случајевима сексуалног злостављања и експлоатације које је починило особље УН.
Именовао га је генерални секретар 2017. Јане Цоннорс, први УН-ов адвокат за права жртава, има задатак да успостави приступ усредсређен на жртве у више од 35 ентитета система.
Она је поделила са УН Невс њени извештаји на терену о „изузетно тешким разговорима” са жртвама и њиховом децом и како УН решавају питања од издржавања деце до ДНК тестирања.
Џејн Конорс из Аустралије је прва заступница за права жртава у Уједињеним нацијама.
Новости УН: Како бисте оценили напредак који је до сада постигнут?
Џејн Конорс: Постигнут је добар напредак у томе да људи схвате са становишта политике да су жртва сексуалног злостављања и њихова права и достојанство изузетно важни. Изазов је да се то преточи у стварност на терену.
Имали смо веома добар напредак тамо где имамо заговорнике права жртава на терену, у Централноафричкој Републици, ДР Конгу, Хаитију и Јужном Судану.
Сексуално злостављање или експлоатација често резултира трудноћом, а мушкарци скоро увек напуштају жене јер имају другу породицу негде другде. Пријављено је више извештаја, а више је урађено у пружању подршке жртвама и, посебно, у процесуирању захтева за издржавање детета.
Један од великих изазова је потцењивање утицаја сексуалне експлоатације и схватања да постоји пристанак. Само зато што сте у могућности да искористите своју моћ да некога експлоатишете и натерате га да очигледно пристане, не значи да они пристају. Остваривање одговорности према жртвама треба да буде наш приоритет. Одговорност из перспективе жртве биће веома различита од онога што би други могли да мисле.
Вести УН: Да ли државе чине довољно да постигну стварни напредак?
Џејн Конорс: Случајеви очинства за које знамо односе се на особље које ради у мировним или специјалним политичким мисијама Уједињених нација, претежно униформисаној војсци или полицији. У погледу идентификације жртава, мисије су далеко испред.
Отишао сам у неколико земаља да бих стекао поверење и позвао их да искористе своје добре услуге да наведу мушкарце који су имали децу и који су позитивно идентификовани путем ДНК подударања да ураде оно што би требало да ураде.
Заједничка је одговорност држава чланица и УН-а да се постарају да се права деце остваре. Они имају право да познају свог оца и да буду издржавани од њега. То је такође родитељска одговорност оца.
УН вести: Могу ли пројекти подржани од УН-ов фонд за помоћ жртвама направити стварну разлику у животима жртава?
Џејн Конорс: Мислим да то чини разлику. Тренутно имамо пројекте у ДР Конгу и Либерији, имали смо један на Хаитију, а ускоро ћемо у Централноафричкој Републици. Морамо учинити много више са превенцијом, пошто су превенција и одговор нераскидиво повезани; не можете имати једно без другог.
Морате имати елемент жртве да бисте навели људе да размишљају о последицама свог понашања. Они жртвују не само појединца, већ и своју заједницу и сопствену породицу. Када говоримо о злостављању, углавном, говоримо о веома озбиљном сексуалном злостављању деце млађе од 18 година.
Волео бих да се много више фокусира на промену понашања. Потребно је много рада, трајних ресурса и огромног вођства да би се нешто учинило неприхватљивим. Сетите се када је вожња у пијаном стању била у реду, а сада се то сматра дубоко неприхватљивом. То је дуга, дуга игра.
Новости УН: Да ли се истраге спроводе довољно брзо?
Џејн Конорс: Потребно је више радити са истражитељима који долазе из позадине за спровођење закона. Треба им да се њихов ум промени. Морају да знају да је одлагање веома лоше, да морају да буду љубазни и саосећајни, и да жртву обавештавају. Давање информација жртвама и њихово праћење није баш добро и заиста се мора побољшати.
УН вести: Постоје ли уобичајене поруке које чујете од жртава?
Џејн Конорс: Ово су изузетно тешки разговори. Састаћу се са сваким ко жели да разговара о овом питању. Сећам се једне земље коју сам посетио пре неколико година, где има много жена са децом рођеном од сексуалног злостављања и/или експлоатације, а оне су биле веома незадовољне, нису добиле никакву подршку, никакву помоћ; деца нису ишла у школу јер нису имала новца да плате школарине, а нису ни знала шта се дешава са тужбама за очинство.
Један од њих је рекао: 'Људи попут тебе, стално те виђамо. Дођеш, причаш са нама, одеш, никад ништа не чујемо. Рекао сам им: 'Видите, нисам баш моћна особа, али учинићу шта могу'.
Имао сам неке веома добре колеге у тој земљи који су прикупили око 40,000 долара, да би та деца могла да иду у школу. То је направило огромну разлику. Крајем те године сусрели су се са женама, које су рекле 'Бар је урадила оно што је рекла да ће учинити'.
УН вести: Срели сте се са жртвама у неколико земаља. Која је ваша порука њима?
Џејн Конорс: Задивљен сам њиховом толеранцијом према УН, њиховим стрпљењем, њиховом отпорношћу, а такође сам изузетно импресиониран онима који су у стању да иду напред. Што се тиче пројеката који су у току, било је жена које су могле да пређу на посао. Ово је нешто што радимо заједно.
Како УН помажу жртвама и како се баве сексуалношћу злостављање експлоатација починило његово особље
- Канцеларија адвоката за права жртава: Радећи са свим ентитетима УН-а како би жртве добиле помоћ и подршку која им је потребна, Канцеларија такође сарађује са државама чланицама и цивилним друштвом на изградњи мрежа подршке. Радње укључују спровођење посете земљи и домет, мапирање доступне услуге жртвама и производњу годишњи извјештаји.
- Фонд за помоћ жртвама: Основан 2016. године, ослања се на доприносе држава чланица и средства задржана од земаља које дају војску или полицију у доказаним случајевима сексуалног злостављања или експлоатације. Пројектни фонд обезбеђује подршка за живот женама, ау случајевима деце рођене у сексуалном злостављању и експлоатацији, психолошку, образовну и нутритивну подршку.
- Ресурси за жртве: Информације и упутства су доступни на како пријавити навод заједно са низом услуга.
- Системски модул обуке: Покренут у јануару, 2.5-часовни модул за сво особље УН-а и повезано особље пружа јасно разумевање права жртава, шта значи приступ усредсређен на жртве и њихове одговорности у реаговању чим сазнају за оптужбу.
- Радна група Одбора извршних директора за решавање сексуалног узнемиравања: Основана 2017. године, радна група нуди алате и смернице, укључујући на како истражити тврдње.
- ДНК-колекција: Кроз партнерство између Јужне Африке и УН-а, ДНК се прикупља од сваког војника пре распоређивања у Мисију Организације УН за стабилизацију у Демократској Републици Конго (МОНУСЦО).
- Мониторинг у целом систему: Подаци о оптужбама се прате и ажурирају месечно. Понашање у УН теренске мисије прати се од 2006.
