У потрази за фасцинантним алтернативама пластици, истраживачи у Финској су можда управо пронашли победника – а она већ расте на кори дрвећа.
Супстанца у питању је врста гљивице позната као Фомес фоментариус. Расте на трулој кори дрвећа и у прошлости је углавном коришћена као запаљивач, дајући јој надимак „печурка у праху“ (која се назива и „папкаста гљива“ јер њен облик подсећа на копито), велика вишегодишња печурка.
Међутим, истраживачки тим из финског ВТТ центра за техничка истраживања верује да би то могло бити много више од тога, пише Тхе Цоол Довн.
„Плодна тела Фомес фоментариус су генијално лагане биолошке конструкције, једноставне композиције, али ефикасне у својој сврси. „Узгој материјала коришћењем једноставних састојака је алтернативно решење за превазилажење трошкова, времена, масовне производње и одрживости начина на који производимо и трошимо материјале у будућности“, каже истраживање тима, недавно објављено у Сциенце Адванцес.
Укратко, уместо масовне производње пластике по огромној цени за нашу планету, у будућности бисмо једноставно могли да узгајамо сунђер са сличним структурним интегритетом као и пластика.
Фомес фоментариус „има веома густ и тврд заштитни спољни слој, има мекши порозни средњи слој и јак и жилав унутрашњи слој“, каже др Пејман Мохаммади, један од коаутора студије. То значи да употреба сунђера може бити невероватно разнолика.
Мохамади каже за ЦНН да потенцијалне апликације за Фомес фоментариус могу укључивати ствари које се крећу од материјала који апсорбују ударце, топлотне и звучне изолације, па чак и делова за потрошачке производе.
Гљивици је потребно седам до 10 година да нарасте до значајне величине у дивљини, али истраживачи верују да би у лабораторији могли да произведу много тога у року од неколико недеља.
„Са напретком у индустријској биотехнологији, предвиђамо производњу тона печурака за неколико недеља, за разлику од дивљих печурака којима су потребне године да расту“, каже Мохамади.
Фото: Пикабаи
