Матеј 6:24. Нико не може служити двојици господара: јер или ће једног мрзети, а другог волети; или ће за једнога ревновати, а за другога занемарити. Не можете служити Богу и мамону.
Уместо „за једног ревновати“, боље је „једног преферирати, а другог занемарити“ (у словенском преводу: „или се за једног држи, али ће почети немар према пријатељу“). Пре свега, право значење израза навлачи на себе: да ли се заиста дешава да човек не може да служи двојици господара? Може се рећи да нема правила без изузетака. Али обично се дешава да када има „много господара“, робовска служба није само тешка, већ и немогућа. Чак и у практичне сврхе, дакле, врши се концентрација једне моћи у једној руци. Затим обратите пажњу на конструкцију говора. Не каже се: „оне ће мрзети (τον ενα) и презрети једног“, јер би у овом случају настала непотребна таутологија. Али један ће бити омражен, један ће бити префериран, други ће бити вољен, други ће бити омражен. Назначена су два мајстора, оштро различита по карактеру, што је, по свему судећи, изражено речју ετερος, која (за разлику од αλλος) уопштено означава генеричку разлику. Потпуно су хетерогени и разноврсни. Дакле, „или“ „или“ нису понављања, већ реченице обрнуте једна другој. Мејер то каже овако: „Он ће мрзети А и волети Б, или ће више волети А и презирати Б. Истичу се различити ставови људи према двојици господара, почев од потпуне привржености и љубави с једне стране и мржње на другој, а завршава се једноставним, па и лицемерним, склоношћу или презиром. У интервалу између ових екстремних стања могу се подразумевати различити односи веће или мање снаге и напетости. Опет, изузетно суптилан и психолошки приказ међуљудских односа. Из овога се изводи закључак, оправдан снимљеним сликама, иако без ουν: „не можете служити Богу и мамону“, не само „служити“ (διακονειν), већ бити робови (δουλευειν), бити у пуној власти. Јероним веома добро објашњава ово место: „Јер ко је роб богатства, чува богатство као роб; а ко је збацио ропски јарам, он њима (богатством) располаже као господар. Реч мамон (не мамон и не мамонас – удвостручење „м“ у овој речи је веома слабо доказано, Блас) означава све врсте поседа, наслеђа и стицања, уопште, било какву имовину и новац. Да ли је ова касно настала реч пронађена у хебрејском, или се може свести на арапску реч, сумњиво је, иако Августин наводи да је мамона јеврејски назив за богатство и да је пунски назив у складу са овим, јер луцрум у пунски језик се изражава речју мамон. Раније су ту реч имали Сиријци у Антиохији, тако да Златоуст није сматрао потребним да је објашњава, уместо ње заменивши χρυσος (златник – Тсан). Тертулијан преводи мамон као нуммус. Да је мамон име паганског бога је средњовековна бајка. Али маркионити су то објашњавали углавном о јеврејском богу, а свети Григорије Ниски је сматрао да је то име ђавола Велзевула.
Матеј 6:25. Зато вам кажем: не брините се за душу своју шта ћете јести и шта ћете пити, нити за тело своје у шта ћете се обући. Није ли душа више од јела, а тело више од одеће?
Веза са претходним стихом изражена је кроз δια τουτο – дакле, „дакле”, из тог разлога. Спаситељ овде каже отприлике овако: „Пошто не можете да сакупљате благо и на земљи и на небу у исто време, јер би то значило служити двојици господара, зато оставите мисли о земаљском благу, па чак и о најпотребнијим стварима за ваше живот.” Према Теофилакту, Спаситељ „овде не спречава, него нас спречава да кажемо: шта ћемо јести? Па веле богати увече: шта ћемо јести сутра? Видите да Спаситељ овде забрањује женственост и раскош. Јероним примећује да се реч „пиће“ додаје само у неким кодексима. Речи „и шта пити“ изостављене су из Тишендорфа, Весткота, Хорта, Вулгате и многих других. Значење се готово не мења. Речи „за душу“ супротстављају се даљем „за тело“, али се не могу узети у значењу само душе, већ, како Августин исправно примећује о томе, за живот. Јован Златоусти каже да се „за душу“ не каже зато што јој је потребна храна, и да овде Спаситељ једноставно проказује лош обичај. Следећа реч се не може превести као „живот“, зар живот није већи од хране и одеће? Дакле, ψυχη овде има неко друго значење. Мора се мислити да се овде мисли на нешто блиско соми – живи организам, а да се иуц” користи у неком здравом смислу, како ми кажемо: душа не прихвата, итд.
Матеј 6:26. Погледај птице небеске: нити сеју, нити жању, нити скупљају у житнице; и Отац ваш небески их храни. Да ли сте много бољи од њих?
Да ли је могуће да човек живи као птице небеске? Немогућност овога навела је античке тумаче да стих објасне у алегоријском смислу. "Па шта? – пита Златоуст. – Треба ли сејати? Али Спаситељ није рекао: не треба сејати и радити користан посао, него да не треба бити кукавица и бескорисно се упуштати у бриге. Каснији писци (укључујући и Ренана) су чак дозволили себи да се подсмевају овој изреци и рекли да се Христос може проповедати на овај начин у земљи у којој се хлеб свагдашњи добија без посебне бриге, али да су Његове речи потпуно неприменљиве на људе који живе у тежим климатским условима. условима, где је брига о одећи и храни неопходна и понекад укључује велике потешкоће. У народној употреби, израз „живети као птице небеске”, који је постао готово пословица, постао је неозбиљан, бескућнички и безбрижан живот, што је, наравно, за осуду. Право значење ових израза лежи у чињеници да Спаситељ само пореди људски живот са животом птица небеских, али уопште не учи да људи треба да живе као они. Сама мисао је тачна и сликовито изражена. Заиста, ако је Богу стало до птица, зашто би се онда људи стављали ван Његове бриге? Ако су сигурни да се Промисао Божији брине о њима не мање него о птицама, онда то поверење одређује све њихове активности око хране и одеће. Треба се бринути о њима, али у исто време треба да се сетите да су храна и одећа за људе истовремено и предмет Божије бриге и бриге. Ово би требало да извуче сиромаха из очаја и да истовремено обузда богаташа. Између потпуног одсуства бриге и прекомерне, да кажемо чак и болне бриге, има много међуфаза, а у свему исти принцип – нада у Бога – треба да делује на исти начин.
На пример, бирају се небеске птице, како би се јасније изразило кога би човек требало да имитира. Реч "небески" није сувишна и указује на слободу и слободу живота птица. Птице грабљивице се не разумеју, јер су изрази изабрани да окарактеришу такве птице које се хране житарицама. Ово су најнежније и најчистије птице. Израз „небеске птице“ налази се међу Седамдесеторице – они на овај начин преводе хебрејски израз „иоф ха-схамаиим“.
Матеј 6:27. А ко од вас, пазећи, може додати и један лакат свом расту?
Грчка реч ηλικια значи и раст и старост. Многи коментатори то радије преводе речју „старост“, односно наставак живота. У сличном смислу, сличан израз је употребљен у Пс. врло кратки дани. Али приговара се таквом тумачењу да када би Спаситељ имао у виду наставак живота, онда би му било веома згодно да уместо „кубит” (πηχυς) употреби неку другу реч која означава време, на пример, тренутак, сат, дан, година. Даље, да је Он говорио о наставку живота, онда Његова мисао не само да не би била сасвим јасна, већ и нетачна, јер уз помоћ бриге и бриге, бар добрим делом, можемо свом животу додати не само дане, али целе године. Ако се сложимо са овим тумачењем, онда би нам се „цела медицинска професија учинила грешком и апсурдом“. То значи да реч ηλικια треба схватити не као старост, већ као раст. Али са таквим тумачењем не наилазимо на ништа мање тешкоће. Лакат је мера дужине, може бити и мера висине, отприлике је 46 цм. Мало је вероватно да је Спаситељ хтео да каже: ко од вас, пазећи, може да својој висини дода бар један лакат и тако постане див или див? Овоме се додаје још једна околност. Лука (Лука 12:25-26) каже на паралелном месту које се разматра: „А ко од вас, пазећи, може додати и један лакат својој висини? Дакле, ако не можете учинити ни најмању ствар; шта те брига за остало? Повећање висине за један лакат овде се сматра најмањом ствари. Да би се решило питање које је од два дата тумачења тачно, мало се може позајмити из филолошке анализе обе речи (старост – ηλικια, и лакат – πηχυς). Првобитни смисао првог је несумњиво наставак живота, доба, а тек у каснијем Новом завету добија смисао и раст. У Новом завету се користи у оба значења (Јевр. 11:11; Лука 2:52, 19:3; Јован 9:21, 23; Еф. 4:13).
Стога се чини да је израз један од тешких. Да бисмо га исправно протумачили, прво морамо приметити да 27. стих свакако има блиску везу са претходним стихом, а не са следећим. Ова веза у овом случају је изражена честицом δε. Према Морисону, егзегети су обраћали мало пажње на ову честицу. Ово је веза говора. Ваш Небески Отац храни птице небеске. Ви сте много бољи од њих (μαλλον нема потребе да преводите реч „више“), дакле, можете се потпуно надати да ће Отац Небески нахранити и вас, и то без посебне бриге и бриге са ваше стране. Али ако одустанете од наде у Оца Небеског и сами се много бринете о храни, онда је то потпуно бескорисно, јер ви сами својим бригама не можете „својом храном“ придодати човековом расту ни лакта. Исправност оваквог тумачења може се потврдити чињеницом да 26. стих говори о телесној исхрани, која, наравно, првенствено подстиче раст. Раст се дешава природно. Нека врста побољшане исхране не може додати ни један лакат расту бебе. Стога, нема потребе да се претпоставља да Спаситељ овде говори о дивовима или дивовима. Додатак висине по лакту је безначајна количина у људском расту. Овим објашњењем отклања се свака противречност са Луком.
Матеј 6:28. А шта те брига за одећу? Погледај љиљане пољске, како расту: нити се труде нити преде;
Ако особа не треба да буде претерано забринута за храну, онда је превише забринута и за одећу. Уместо „погледати” у неким текстовима, „учити” или „учити” (καταμαθετε) је глагол који подразумева више пажње него „погледати” (εμβλεψατε). Лилије поља не лете кроз ваздух, већ расту на земљи, људи могу лакше да посматрају и проучавају њихов раст (сада – αυξανουσιν). Што се тиче самих пољских љиљана, једни овде разумеју „царску круну“ (фритиллариа империалис, κρινον βασιλικον), дивље у Палестини, други – амарилиис лутеа, која својим златно-пурпурним цветовима прекрива поља Леванта, трећи – такозвани Гулеиан љиљан, који је веома велик, има величанствену круну и не имитира у својој лепоти. Налази се, иако ретко, чини се, на северним падинама Табора и брдима Назарета. „Проговоривши о потребној храни и показујући да се о њој не треба старати, Он прелази на оно о чему је још мање потребно водити рачуна, јер одећа није потребна као храна“ (Св. Јован Златоуст).
Матеј 6:29. али ја вам кажем да ни Соломон у свој својој слави није био одевен као нико од њих;
(За славу Соломона, видети 2. Летописа 9:15 и даље.)
Сав људски накит је несавршен у поређењу са природним накитом. Човек до сада није могао да надмаши природу у уређењу разних лепота. Начини да се накит учини потпуно природним још нису пронађени.
Матеј 6:30. Али ако се трава пољска, која је данас, а сутра, буде бачена у пећ, Бог се овако облачи, колико више од тебе, маловерни!
Трава поља се одликује својом лепотом, обучена је онако како се Соломон није облачио. Али обично је добро само за бацање у пећ. Бринеш о одећи. Али ви сте неупоредиво супериорнији од пољских љиљана, и стога се можете надати да ће вас Бог обући још боље од љиљана у пољу.
„Мала вера“ – реч се не налази у Марку, већ једном у Луки (Лк. 12:28). Матеј има 4 пута (Матеј 6:30, 8:26, 14:31, 16:8). Ова реч не постоји у паганској књижевности.
Матеј 6:31. Зато не брини и не говори: шта ћемо јести? или шта да пијем? Или шта обући?
Значење израза је исто као у 25. стиху. Али овде се мисао наводи већ као закључак из претходне. Сјајно је то доказано наведеним примерима. Поента је да све наше бриге и бриге треба да буду прожете духом наде у Небеског Оца.
Матеј 6:32. јер незнабошци траже све ово, и зато што ваш Небески Отац зна да вам је све ово потребно.
Помињање пагана (τα εθνη) овде делује помало чудно од првог пута. Јован Златоусти то сасвим добро објашњава, рекавши да је Спаситељ овде поменуо незнабошце јер они раде искључиво за садашњи живот, не размишљајући о будућности и небеским стварима. Златоуст придаје значај и томе што Спаситељ овде није рекао Бог, већ Га је назвао Оцем. Пагани још нису постали синовски Богу, али су слушаоци Христа, приближавањем Царства Небеског, већ постајали. Стога им Спаситељ улива највећу наду – у Оца Небеског, Који не може да не види своју децу ако су у тешким и екстремним околностима.
Извор: Библија објашњења, или Коментари на све књиге Светог писма Старог и Новог Завета: у 7 томова / прир. АП Лопукхин. – Четврто издање, Москва: Дар, 2009 (на руском).
