Бисерка Граматикова
20. априла је одржано званично отварање бугарског павиљона на Венецијанском бијеналу. „Сећање је оно што нас чува“, рекао је бугарски вд министра културе током отварања. На Бијеналу на тему „Странци свуда“, Бугарска је учествовала са уметничком поставком „Комшије“, која је, према писању страних медија, обавезна за посету на 60. Бијеналу.
Пројекат „Комшије” је мултимедијална и интерактивна инсталација – дело Красимире Бутсеве, Јулијана Шехиријана и Лилије Топузове. Рад је резултат 20-годишњег истраживачког и уметничког рада аутора. Кустос је Васил Владимиров. Бугарски павиљон рекреира скривени, интиман и помало свечан аспект бугарске социјалистичке прошлости. Инсталација реконструише три просторије – реконструкцију домова Бугара које су репресивне комунистичке власти.
У првој просторији посетиоци се сусрећу са звуковима и сликама из кампова у Блину и Ловечу. Архивска грађа је права сведочанства бивших логораша у овим логорима. Друга просторија је посвећена људима који су научили да говоре невербалном комуникацијом и за које је права комуникација апстракција. У трећој белој соби је простор „белих тачака” у свести – сећања на тихо, лишено сећања или живота. Укупан осећај који инсталација оставља код гледаоца је суптилни хорор, носталгија и напетост.
Кустос Васил Владимиров рекао је за публикацију „Стир Ворлд” из Њу Делхија да је ово прича о неким аутсајдерима које друштво не препознаје, чије наде у наводну одмазду, у потврђивање патње коју су доживели, остају нечувене.
Бијенале у Венецији може се видети до 24. новембра. Награде Златни лав су већ уручене, а уручени су павиљони Аустралије и Новог Зеланда.
Красимира Бутсева предаје на Универзитету уметности у Лондону. У својој креативној и истраживачкој пракси бави се темама као што су политичко насиље, трауматично памћење, званична и незванична историја источне Европе. Као фотограф и уметник учествовала је на међународним групним изложбама.
Лилиа Топузова је професор историје на Универзитету у Торонту. Историчар и филмски стваралац који у свом делу истражује ожиљке политичког насиља и ћутања као заштитне реакције од трауме. Писац је и коредитељ документарних филмова Проблем комараца и друге приче (2007) и Сатурнија (2012).
Јулиан Схехириан је мултимедијални уметник, истраживач и писац који живи у Софији и Њујорку. Схехириан ствара специфичне и просторне мултимедијалне инсталације које користе архитектонске просторе, објекте и објекте кроз уметничке интервенције, видео, звучне и експерименталне технологије. У својој научној пракси бави се историјом психотерапије, послератном уметношћу и транснационалном историјом
