10.9 C
Брисел
Субота, мај КСНУМКС, КСНУМКС
АфрикаПочиниоци као тужиоци: Застрашујући парадокс у геноциду у Амхари и...

Починиоци као тужиоци: застрашујући парадокс у геноциду у Амхари и императив транзиционе правде

Написао Јодит Гидеон, директор НВО Стоп Амхара Геноциде

ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: Информације и мишљења у чланцима су они који их износе и за то су сами одговорни. Публикација у The European Times не значи аутоматски прихватање става, већ право на његово изражавање.

ПРЕВОД ОД ОДГОВОРНОСТИ: Сви чланци на овом сајту су објављени на енглеском. Преведене верзије се раде путем аутоматизованог процеса познатог као неуронски преводи. Ако сте у недоумици, увек погледајте оригинални чланак. Хвала на разумевању.

Гост Аутор
Гост Аутор
Гост аутор објављује чланке сарадника из целог света

Написао Јодит Гидеон, директор НВО Стоп Амхара Геноциде

У срцу Африке, где живе културе и разнолике заједнице вековима напредују, одвија се тиха ноћна мора. Геноцид у Амхари, брутална и ужасна епизода у историји Етиопије, остаје у великој мери затамњен од међународног погледа. Ипак, испод овог омотача тишине крије се застрашујућа прича о недокучивој патњи, масовним убиствима и етничком насиљу.

Историјски контекст и „Абисинија: буре барута“

Да бисмо истински разумели геноцид у Амхари, морамо да се удубимо у анале историје, пратећи време када се Етиопија суочавала са спољним претњама и покушајима колонизације. Један од најважнијих тренутака у овој историји био је Битка код Адве када је 1896 Снаге цара Менелика ИИ успешно су се одупрле настојањима италијанске колонизације. Међутим, ови догађаји су поставили темеље за забрињавајуће наслеђе етничких тензија и подела.

Током ове ере, предложене су стратегије које су имале за циљ стварање етничке неслоге, посебно наведене у књизи „Абисинија: буре барута“. Овај подмукли приручник настојао је да прикаже народ Амхаре као тлачитеље других етничких група, са намером да посеје семе подела унутар Етиопије.

Миниликавуиан Злоупотреба

Брзо напред до данас, и сведоци смо узнемирујућег оживљавања историјске тактике у Етиопији. Елементи у савезним одбрамбеним снагама и владиним властима, заједно са другим починиоцима, оживели су термин „Миниликавујан“ како би лажно означили становништво Амхаре као тлачитеља. Ова лажна прича, коју су Италијани првобитно предложили у књизи „Абисинија: Бачва барута“, а потом пропагирана кроз мисионарске напоре поделе, трагично је злоупотребљена да би се оправдало насиље над невиним Амхарама.

Од суштинског је значаја да се разјасни да Амхаре не сносе никакву историјску одговорност за дела угњетавања. Овај наратив је искривљавање историјских чињеница, служећи као изговор за тренутно насиље над појединцима из Амхаре који су често осиромашени фармери који живе у тешким околностима.

Тхе Хоррорс Унлеасхед

Замислите земљу у којој су заједнице некада хармонично коегзистирале, а сада је растргао талас насиља који не показује никакву милост. Деца, жене и мушкарци су постали жртве дела незамисливе бруталности, чији животи су угашени без разлога осим њихове етничке припадности.

Починиоци овог геноцида, охрабрени уврнутим историјским наративом, користе погрдне изразе као што су „Нефтегна“, „Миниликавија“, „џависа“ и „магарци“ да би дехуманизовали и оцрнили народ Амхаре. Такав понижавајући језик постао је оружје, коришћено да се оправдају неописива зверства која се чине.

Свет који затвара очи

Шокантна истина је да је, упркос размерама ових злочина и очигледној злоупотреби историјских наратива за подстицање насиља, међународна заједница углавном одлучила да ћути, не назвавши то оним што јесте: геноцидом. Ово оклевање прети да охрабри починиоце и нарушава наду у правду за жртве.

Свет има болну историју невољности када је у питању интервенција у геноциду. Руанда и Босна су оштри подсјетници на оно што се дешава када међународна заједница не дјелује одлучно. Последице су разорне, доводе до губитка небројених живота.

Док разоткривамо ужасе геноцида у Амхари, остаје нам узнемирујуће питање: како геноцидна влада може служити као тужилац, судија и правни инструмент сопственог прогона? Свет не сме дозволити да се овај парадокс који опседа настави. Непосредна акција није само морални императив већ и дужност према човечанству.

Разбијање ланаца тишине

Време је да свет разбије тишину која је обавијала геноцид у Амхари. Морамо се суочити са оштром и непобитном истином: оно што се дешава у Етиопији је заиста геноцид. Овај израз носи морални императив, позив на акцију који се не може занемарити. Подсећа нас на обећање „никад више“, завет да се такви ужаси не понове.

Пут напред: Свеобухватна прелазна влада

Да бисмо се свеобухватно позабавили геноцидом у Амхари, предлажемо успостављање прелазне владе у Етиопији. Ово тело треба да чине појединци непоколебљиви у својој посвећености правди, помирењу и заштити људских права. Важно је да политичким партијама за које се сумња да су умијешане у геноцид или су проглашене кривима морају бити забрањене све политичке активности и приведене правди. Ово осигурава да се кривци суоче са одговорношћу, док невини могу на крају да наставе са политичким активностима након што буду ослобођени.

Апел за акцију

Геноцид у Амхари служи као суморни подсетник на нашу колективну одговорност да заштитимо невине животе и спречимо понављање таквих ужаса. Сама осуда неће бити довољна; хитна и одлучна акција је императив.

Конвенција о геноциду: морални императив

Конвенција о геноциду, коју су Уједињене нације усвојиле 1948. године, истиче обавезу међународне заједнице да спријечи и казни дјела геноцида. Он дефинише геноцид као „дела почињена са намером да се уништи, у целини или делимично, национална, етничка, расна или верска група“. Геноцид у Амхари недвосмислено спада у ову дефиницију.

Ћутање или оклевање међународне заједнице да је тако означи је обесхрабрујуће одступање од принципа садржаних у Конвенцији о геноциду. Морални императив конвенције је јасан: свет мора да делује одлучно да спречи злочине над народом Амхаре.

Транзициона правда: пут ка излечењу

Транзициона правда, како су истакле Уједињене нације, настоји да се позабави наслеђем масовних кршења људских права. У случају геноцида у Амхари, он постаје не само неопходност, већ и спас за излечење дубоко рањене нације.

У разматрању пута напред за Етиопија, постаје потпуно јасно да се актуелној влади, умешаној у извршење геноцида у Амхари, не може поверити одговорност за окончање ове хуманитарне кризе, подизање одговорности кривцима и подстицање помирења и мира. Сами актери који сносе одговорност за ова гнусна дела не могу кредибилно да воде процес транзиционе правде. Њихово даље присуство на власти представља непосредну претњу жртвама, које су и даље у озбиљној опасности. Ризик од даљег насиља, ућуткавања сведока и циљаних убистава је велики све док они који су одговорни за геноцид задрже контролу. Концепт „квази-усаглашености“ долази у игру, где може постојати а привид сарадње са међународним напорима, али основне структуре моћи и некажњивости остају нетакнуте, чинећи сваки процес транзиционе правде неефикасним и потенцијално још штетнијим за жртве. Заиста непристрасна и свеобухватна прелазна влада, као и међународни надзор, је императив да би се осигурало да правда превлада и да се може постићи трајни мир у Етиопији и ширем региону.

Свеобухватна прелазна влада, састављена од непристрасних личности посвећених правди и помирењу, може утрти пут овом преко потребном излечењу. Мора да даје приоритет:

  1. Истина: Пре него што се може постићи одговорност, мора се открити пуни обим злочина и историјски контекст који је до њих довео. Свеобухватан процес тражења истине је од виталног значаја за признавање патње жртава и разумевање фактора који су подстакли геноцид у Амхари.
  2. Одговорност: Починиоци, без обзира на припадност, морају бити изведени пред лице правде. Мора се послати јасна порука да се некажњивост неће толерисати.
  3. Реституција: Жртве геноцида у Амхари заслужују реституцију за своје патње. Ово укључује не само материјалну компензацију, већ и подршку психолошком и емоционалном опоравку.
  4. помирење: Поновна изградња поверења између заједница, од којих су многе разорене овим насиљем, је од највеће важности. Иницијативе које подстичу разумевање и сарадњу морају бити централне на дневном реду прелазне владе.

У закључку, искрено позивамо међународну заједницу да:

  1. Јавно признати геноцид у Амхари као геноцид, наглашавајући потребу за хитном интервенцијом.
  2. Проширити подршку формирању свеобухватне прелазне владе у Етиопији, предвођене непристрасним личностима посвећеним правди и помирењу.
  3. Увести забрану свим политичким партијама које су повезане са геноцидом док се не ослободе кривичних дела.
  4. Пружити хитну хуманитарну помоћ жртвама геноцида у Амхари, решавајући њихове хитне потребе.
  5. Успоставите сарадњу са међународним партнерима и организацијама како бисте осигурали да се правда, реституција и помирење остваре ефикасно и трајно.

Етиопија, попут феникса, мора устати из пепела овог мрачног поглавља у својој историји. Заједничким залагањем за правду, помирење и заштиту људских права, можемо се надати будућности у којој ће владати јединство и мир. Време је да свет послуша лекције историје и спречи да се напише још једно трагично поглавље.

- Адвертисемент -

Више од аутора

- ЕКСКЛУЗИВНИ САДРЖАЈ -спот_имг
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -спот_имг
- Адвертисемент -

Мораш прочитати

Најновији чланци

- Адвертисемент -