Од јереја Даниила Сисојева
„На крају су нам показане чувене речи светог Филарета, које наводно осликавају родољубље као хришћанску врлину:
„Зар Библија није дала добро образовање народу Божјем у Старом завету? Није ли она дала још савршеније образовање народу Божијем у Новом завету? Мудро уређујући образовање будућих грађана Царства Небеског, није јој недостајало мудрости да поучи исправним правилима за формирање доброг грађанина Царства земаљског, и имала је потребу да их учи, јер је лош грађанин царство земаљско није прикладно за Царство Небеско.
Стога је вредно труда тражити учења о образовању у Библији.
Најдревније учење о томе налази се у речи Господњој Авраму: Авраам ће постати велики и изобилан народ, и сви народи на земљи биће благословени због њега: јер знамо да је заповедио синовима својим и његов дом за собом, и они ће чувати путеве Господње да чине правду и правду. (Пост.18:18,19). Овде се, прво, у виду хвале за васпитање које Аврам даје својој деци, учи главно правило васпитања: Заповеди својим синовима да чувају путеве Господње, да чине правду и правду – или, да кажем исто ствар у данашњем смислу, дајте својој деци побожно васпитање и морално, у складу са Законом Божијим. Друго, овде се показују и благотворне последице таквог васпитања: Аврам ће бити велики и многобројни [Пост. 17] – отац породице који својој деци даје побожно и морално васпитање може од себе очекивати бројно, поштовано и напредно потомство. Није тешко схватити да онај коме није стало до таквог васпитања не може исто очекивати, већ му прети супротно. Даље, налазимо директно наведена правила образовања у старозаветним књигама, углавном књигама поучавања, у књизи Соломонових парабола и у књизи Исуса сина Сираховог.”
Чини ми се очигледним да за светитеља лош грађанин земаљског царства није онај који не жели да своје срце посвети земаљском патрониму, већ онај који је васпитан не на речима Божијим, него на лажи. Овде је најгори грађанин земаљског царства онај који краде, убија и уопште није васпитан на Библији, већ на нечем другом. У смислу Светог Филарета, лоши грађани царства земаљског, неподобни за царство небеско, нису Уранополити. а многи наши суграђани су сада без обзира на родољубље. Ако људи нису васпитани према Библији, онда су неподобни за царство небеско и за земаљско. Ко би од Уранополитана оспорио ово? Ове речи ни на који начин не указују на то да је патриотизам хришћанска врлина. Да бисте то урадили, само их треба извадити из контекста. Ако бисмо их разумели у смислу да би свако ко из било ког разлога изда своју земаљску отаџбину, највиши, напусти је, позива њене браниоце на предају – испао би намерно лош грађанин Царства Небеског, онда би светац би се нашао у очигледној супротности са Светим писмом, где би се Аврам (емигрант), Рава (издајник), Јеремија (поражени) нашли изван Царства. а с обзиром да су сви они једноставно тачно извршили вољу Божију, онда би и сам Бог био ван Царства.
Не постоји таква заповест. да волети земаљску отаџбину. али постоји директна заповест о поштовању и потчињавању властима. Зато уранополит учествује у праведним ратовима, плаћа порез и чини све што држава од њега тражи, све док не тражи његово срце и не захтева кршење заповести. Једно га разликује од грађана земље – сви његови интереси су на небу и у Цркви – небу на земљи. Што се тиче царства земље, уранополит не сме ништа да ради, а да му не преда своје срце.
Понављам да Свето писмо и Предање (оно чему су сви учили, увек и свуда) не признају, у принципу, двоструку домовину за хришћане. Имамо једну домовину – рај, а ту је и хотел где сада лутамо. По Василију Великом, увек смо у туђини, где год да живимо, али на сваком месту влада Божија. А што се тиче православних родољуба који хоће да служе два господара. тада је апостол Јаков рекао за њих: „Човек двомислен је непостојан на свим путевима својим“ (Јак. 1:8).
