Како рат у Украјини улази у трећу годину, поделе и разлике унутар Европске уније се интензивирају око тога како одговорити на руску агресију. У средишту ових дебата је предлог Француске да пошаље западне снаге у Украјину, иницијатива коју снажно подржавају неке суседне земље Кијева, али је широко одбачена од стране других европских актера, посебно Немачке.
Француски председник Емануел Макрон недавно се заложио за слање западних трупа у Украјину на конференцији у Паризу која је окупила европске лидере. Предлог је изазвао различите реакције унутар ЕУ, илуструјући различита гледишта о томе како одговорити на кризу у Украјини.
Француска настоји да изгради коалицију са балтичким земљама како би подржала ову иницијативу. Овај потез поздравиле су балтичке земље, које се осећају посебно рањивим пред могућом ескалацијом руске агресије у Украјини. Истовремено, Француска је такође настојала да ојача своје везе са Украјином нудећи војну и економску подршку.
Међутим, ова иницијатива се суочава са препрекама унутар ЕУ. Док се Пољска придружила француском предлогу, Немачка и друге европске земље и даље оклијевају да пошаљу трупе НАТО-а у Украјину, страхујући од ескалације сукоба.
У овом контексту тензија и подела, Француска и Молдавија су недавно потписале споразум о одбрамбеној и економској сарадњи. Овај споразум посебно предвиђа постављање француског војног представника у Молдавију, као и програме обуке и снабдевања оружјем.
Циљ ових иницијатива је јачање западне подршке Украјини и њеним суседима који се суочавају са руском агресијом. Међутим, у ЕУ и даље постоје дебате о томе како најбоље одговорити на ову кризу, наглашавајући поделе и тензије широм европског континента.
Оригинално објављено у Алмоуватин.цом
