Банде наводно контролишу до 90 одсто Порт-о-Пренса, што изазива забринутост да се глад користи као оружје за принуду локалног становништва и контролу над ривалским оружаним групама.
Они контролишу кључне путеве ка пољопривредним подручјима на северу и југу и пореметили су снабдевање робом, укључујући храну.
Ово у земљи која има претежно рурално пољопривредно становништво за које неки верују да би могло бити самодовољно храном.
Па, шта није у реду?
Ево пет ствари које треба да знате о тренутној ситуацији безбедности хране на Хаитију:
Деца на Хаитију једу топли оброк који обезбеђују УН и партнери у школи.
Да ли се ниво глади повећава?
На Хаитију има око 11 милиона људи и према најновијим подацима Анализа коју подржавају УН сигурности хране у земљи, око 4.97 милиона, скоро половина становништва, треба неку врсту помоћи у храни.
Око 1.64 милиона људи суочава се са хитним нивоима акутне несигурности хране.
Посебно су погођена деца, са алармантним повећањем од 19 одсто у броју за које се процењује да пате од тешке акутне неухрањености 2024. године.
Позитивније речено, 19,000 људи за које је у фебруару 2023. године забележено да се суочавају са условима глади у једном рањивом кварту Порт-о-Пренса, скинуто је са критичне листе.
ВФП ради са пољопривредницима на снабдевању храном за програме школског исхране.
Зашто људи гладују?
Дечји фонд УН (УНИЦЕФ-а) Извршни директор Кетрин Расел рекао тренутна „криза потхрањености је у потпуности изазвана људским фактором“.
Кључни покретачи тренутне несигурности хране су повећано насиље банди, растуће цене и ниска пољопривредна производња, као и политичка превирања, грађански немири, сиромаштво и природне катастрофе.
Процењује се да је 362,000 људи сада интерно расељено на Хаитију и имају потешкоћа да се хране. Око 17,000 људи побегло је из Порт-о-Пренса у безбедније делове земље, остављајући за собом средства за живот и додатно смањујући своју могућност куповине хране како цене настављају да расту.
Према УН Савет безбедности-мандат Панел експерата за Хаити, банде су „директно и индиректно угрозиле прехрамбену безбедност нације“.
Расељени људи склонили су се у боксерску арену у центру Порт-о-Пренса након што су побегли из својих домова због напада банди.
Ескалација насиља довела је до економске кризе, повећања цена и погоршања сиромаштва. Банде су ометале снабдевање храном тако што су, повремено, гасиле привреду претећи људима и постављајући широко распрострањене блокаде путева, локално познате као пеии лок, као смишљен и ефикасан трик за гушење сваке економске активности.
Они су такође блокирали кључне транспортне руте и наметнули изнуђивачке, незваничне порезе на возила која покушавају да прођу између главног града и продуктивних пољопривредних подручја.
У једном случају, вођа банде у Артибонитеу, главном подручју за узгој пиринча у земљи и релативно новом фокусу активности банди, упутио је више претњи на друштвеним мрежама, упозоравајући да ће сви фармери који се врате на своја поља бити убијени. Светски програм за храну (ВФП) известио је 2022. да је дошло до значајног смањења обрадиве земље у Артибонитету.
У међувремену, Организација УН за храну и пољопривреду (ФАО) каже да је 2023. пољопривредна производња опао је за око 39 одсто за кукуруз, 34 одсто за пиринач и 22 одсто за сирак у поређењу са петогодишњим просеком.
Како смо дошли до ове тачке?
Док је тренутна криза глади на Хаитију погоршана контролом коју банде врше над економијом и свакодневним животом на Хаитију, она има своје корене у деценијама неразвијености, као и политичким и економским кризама.
Крчење шума, делимично због сиромаштва и природних катастрофа попут поплава, суше и земљотреса, такође је допринело несигурности хране.
Политика либерализације трговине уведена 1980-их значајно је смањила увозне таксе на пољопривредне производе, укључујући пиринач, кукуруз и банане, подривајући конкурентност и одрживост локално произведене хране.
Шта раде УН?
Хуманитарни одговор УН се наставља на Хаитију у координацији са националним властима, упркос напетој и нестабилној ситуацији на терену, посебно у Порт-о-Пренсу.
Једна од кључних активности у вези са исхраном је подела топлих оброка расељеним лицима, хране и новца онима којима је потребна и ручка за школску децу. У марту, ВФП рекао је да је кроз ове програме досегао преко 460,000 људи у главном граду и широм земље. УНИЦЕФ-а такође је пружио помоћ, укључујући школске оброке.
ФАО има дугу традицију рада са пољопривредницима и пружа основну подршку за предстојеће сезоне садње, укључујући готовинске трансфере, семе поврћа и алате за подршку пољопривредним средствима.
Агенција УН-а такође наставља да подржава националну пољопривредну политику предвођену Хаитијем и спровођење развојних програма.
Шта је са дугорочним?
На крају крајева, циљ је, као иу свакој неразвијеној земљи у кризи, пронаћи пут ка дугорочном одрживом развоју који ће укључивати изградњу отпорних прехрамбених система. То је компликована ситуација у земљи која толико зависи од хуманитарне подршке коју пружају УН и друге организације.
Циљ је смањити зависност од увоза хране и повезати хуманитарне одговоре са дугорочним деловањем на безбедност хране.
Тако нпр. ВФПДомаћи програм исхране у школама, који обезбеђује ручкове за ученике, посвећен је куповини свих састојака на локалном нивоу уместо да их увози, иницијатива која ће подржати и охрабрити пољопривреднике да узгајају и продају усеве који ће побољшати њихов живот и заузврат подстаћи локалну економију.
Воће какао расте на дрвету на Хаитију.
Међународна организација рада (МОР) је радио са фармерима на југозападу земље на узгоју високо хранљивих хлебних плодова. Око 15 тона брашна је млевено, од којих неки снабдевају програме ВФП-а.
МОР такође је подржао произвођаче какаоа који су извезли 25 тона вредне робе 2023.
Обе иницијативе ће повећати приходе пољопривредника и побољшати њихову сигурност хране, а према речима шефа МОР-а за земљу, Фабрис Леклерк, помоћи ће „у сузбијању руралног егзодуса“.
Већина се, међутим, слаже да без мира и стабилног, безбедног друштва, мале су шансе да ће Хаити бити у стању да значајно смањи своју зависност од спољне помоћи, а да Хаићанима буде довољно да једу.
