Жене са инвалидитетом су често невидљиве и маргинализоване у друштву, укључујући и оне које промовишу права особа са инвалидитетом, и оне које промовишу равноправност полова и унапређење жена, истакла је комесарка за људска права Савета Европе Дуња Мијатовић. у обраћању у четвртак.
Искључивање жена са инвалидитетом из простора одлучивања је дуго времена осиромашило наша друштва, гђа Дуња Мијатовић, додао је. Она маскира основне узроке дискриминације са којом се суочавају, дозвољава одржавање штетних стереотипа, како у погледу пола тако иу погледу инвалидитета, и доводи до безбројних кршења људских права.
Насиље над женама и девојчицама са инвалидитетом
Повећан ризик од сексуалног насиља и злостављања само је један аспект међу многима који спречава жене и девојке са инвалидитетом да уживају широк спектар људских права на равноправној основи са другима. Жене са инвалидитетом, које чине отприлике једну петину жена у свету, дуго су биле невидљиве, како због пола, тако и због инвалидитета.
Ова невидљивост објашњава статистичке доказе да су оне у неповољнијем положају у поређењу са женама без инвалидитета и мушкарцима са инвалидитетом. Нажалост, заштити њихових људских права не поклања се потребна пажња свих креатора политике и институција, напоменула је Дуња Мијатовић. Разматрања о правима жена често су искључена из закона који се односе на инвалидност, док законодавство о родној равноправности често не укључује димензију инвалидности.
Ова ситуација је призната у Уједињеним нацијама Конвенција о правима особа са инвалидитетом (ЦРПД), ратификовале су све државе чланице Савета Европе осим једне (Лихтенштајн). Ова Конвенција посебно посвећује један члан женама са инвалидитетом (члан 6), који утврђује обавезу држава да признају да су жене и девојчице са инвалидитетом изложене вишеструкој дискриминацији и да предузму мере за отклањање ове дискриминације, као и да обезбеде пуну развој, напредак и оснаживање жена.
У свом општи коментар у члану 6, уговорно тело ЦРПД-а наводи многе начине на које су жене са инвалидитетом посебно спречене да уживају своја људска права заштићена различитим члановима Конвенције УН. Многа од ових разматрања такође се односе на права садржана у Европска конвенција о људским правима.
Поред врста родно заснованог насиља које погађају све жене и девојчице, облици насиља који се односе на особе са инвалидитетом који се врше над женама и девојчицама са инвалидитетом укључују, између осталог: повлачење неопходне подршке за самосталан живот, комуникацију или кретање, на пример уклањањем или контролом приступа виталним комуникационим помагалима (као што су слушни апарати) или одбијањем помоћи у комуникацији; уклањање уређаја и карактеристика приступачности, као што су инвалидска колица или рампе; као и одбијање неговатеља да помогну у свакодневним активностима, као што су купање, облачење, јело и управљање менструацијом. Други облици насиља који се односе на инвалидитет могу укључивати наношење повреда животињама помагачима и малтретирање, вербално злостављање и исмевање на основу инвалидитета.
Жене са инвалидитетом су такође пречесто изложене сексуалном насиљу, укључујући веома често у институцијама. Гђа Дуња Мијатовић је изјавила: „Као што сам више пута наглашавала, институционалне средине су плодно тло за насиље и злостављање, укључујући сексуално насиље, због различитих фактора као што су географска изолација, асиметрија моћи и немогућност да жртве траже и добију помоћ споља, што све доприноси некажњивости починилаца“.
Она је додала: „Ово укључује и међуљудско насиље, али често и структурне и институционалне облике насиља. Личне приче жена, на пример са интелектуалним тешкоћама, који живе или преживели живот у институцијама откривају многе начине на које се насиље и злостављање над њима може нормализовати и постати структурално.”
Сексуално и репродуктивно здравље и права жена и девојчица са инвалидитетом
Посебан облик насиља који је посебно усмерен на жене и девојчице са инвалидитетом тиче се присилне стерилизације, контрацепције и абортуса, као и других медицинских процедура које се обављају без слободног и информисаног пристанка дотичних жена, упркос чињеници да су таква дела изричито забрањена Саветом. Европске конвенције о насиљу над женама и насиљу у породици (Истамбулска
Конвенција) и ЦРПД.
Ово питање је уско повезано са питањем о правни капацитет (Довнлоад), право садржано у члану 12 ЦРПД и које се чешће ускраћује женама са инвалидитетом него мушкарцима са инвалидитетом, навела је Дуња Мијатовић. Она је додала да се често нарушава право на физички интегритет жена са инвалидитетом, посебно са интелектуалним и психосоцијалним сметњама, као резултат супститутивног одлучивања, где је именовани старатељ или судија овлашћен да доноси одлуке које мењају живот, наводно у „најбољем интересу“ жене и против њене воље и преференција.
Такве праксе су уобичајене широм Европе, што се може видети у бројним закључним запажањима Комитета ЦРПД и извештајима надзорног тела Истанбулске конвенције (ГРЕВИО), на пример о Belgiji, Француска, Србија Шпанија.
Шокантно је да законодавство у многим европским земљама дозвољава принудну стерилизацију, контрацепцију и абортус, с обзиром на то да су ове праксе јасно засноване на еугеничким претпоставкама о вредности живота особа са инвалидитетом или стереотипима о способности особа са инвалидитетом да буду мајке. , изјавила је Дуња Мијатовић.
За жаљење је што државе још увек уводе такве законе, као на пример у Холандија где закон уведен 2020. дозвољава принудну контрацепцију, што наставља ову дискриминацију и такве стереотипе.
Она је стога позвала све државе чланице да следе пример Шпанија, који је на основу препорука ГРЕВИО-а и ЦРПД комитета, а након опсежних консултација, укинуо принудну стерилизацију, чак и уз претходно одобрење судије, 2020. године.
Она је закључила да придаје велики значај обавези држава чланица да обезбеде пуно уживање сексуално и репродуктивно здравље и права жена и девојчица.
Жене са инвалидитетом у ванредним и конфликтним ситуацијама
Друга област забринутости која је, нажалост, постала још хитнија у Европи је укључивање жена са инвалидитетом у одговоре на ванредне ситуације и конфликтне ситуације.
Док рат у Украјини бесни и Европа сведочи како се одвија хуманитарна катастрофа, државе чланице морају учинити све да обезбеде да хуманитарна подршка такође стигне до жена и девојчица са инвалидитетом, које се суочавају са додатним препрекама, укључујући оне које утичу на комуникацију и мобилност, у ситуацији када су њихове мреже подршке поремећене и инфраструктура приступачности на коју се ослањају. уништена, изјавила је Дуња Мијатовић.
Она је позвала земље чланице које су домаћини оним женама и девојкама са инвалидитетом које су избегле из Украјине да буду посебно пажљиве према њиховим потребама и избегавају секундарну виктимизацију, на пример, због неприступачних прихватних објеката који могу додатно повећати ризик од насиља и злостављања.
Учешће и инклузија жена и девојчица са инвалидитетом
Дискриминација жена са инвалидитетом је свеприсутан проблем, који није ограничен само на горе поменута питања.
Повереница за људска права је истакла да, као иу свим областима које се тичу инвалидитета, пут даље мора да подразумева пуно учешће и укључивање жена и девојчица са инвалидитетом у политике и механизме доношења одлука и законодавство које се тиче жена и особа са инвалидитетом, у складу са по принципу „Ништа о нама без нас”. Државе чланице треба да остваре велики напредак у овом погледу и превазиђу токенистичке покрете који нису праћени дугорочним буџетирањем и планирањем.
Она такође види деинституционализацију и реформу правног капацитета како би се елиминисали сви облици супституисаног доношења одлука као кључни за побољшање положаја жена са инвалидитетом и разлог више да се ова питања третирају као апсолутни приоритет.
Она је закључила да је крајње време да се стане на крај оваквом стању и чврсто се опредијели да се преокрене искљученост жена и дјевојчица са инвалидитетом. Први корак у овом правцу мора бити признање неискоришћене снаге и отпорности жена и девојчица са инвалидитетом, како би и саме могле да воде пут напред.
