Џиновско дрвеће и нове врсте на дну рупе дубине 192 метра
Кинески научници открили су до сада непознате животињске и биљне врсте на дну рупе у региону Гуангси, округ Луе на југу Кине, објавио је недавно Гардијан.
Истражујући 30 пећина у региону, спелеолози су открили највећи понор у овој области – крашку формацију, рупу са скоро вертикалним зидовима – дужине преко 300 метара, ширине 150 и дубине 192 метра.
Експедицијски тим у пећини Гуангки 702 Хонгинг открио је објекат користећи сателитске снимке. Понор је на улазу у подземну реку Фугуи у округу Луе. Дана 2. маја, Зханг Иуанхаи, виши инжењер на Институту за геологију карста Кинеског геолошког завода, отишао је на локацију ради потврде.
Осмочлана екипа научне експедиције коју чине истраживачи Института за геологију краша Кинеског геолошког завода и Пећинског експедиционог тима Гуангси 6, 8. маја је отпутовала на локацију понора.
Тим научне експедиције спустио се низ стену 100 метара и после неколико сати спуштања коначно стигао до најниже тачке на дну провалије. Тамо полако пузи по дну, пролазећи кроз густу подземну шуму испреплетену виновом лозом.
„Древно дрвеће које расте концентрисано према врху понора високо је скоро 40 метара, а густе сеновите биљке скоро покривају наша рамена“, рекао је Чен Ликсин, шеф тима за експедицију пећине Гуангки 702.
„Не бих се изненадио када бих сазнао да у овим пећинама постоје врсте које никада нису биле пријављене или описане од стране науке“, рекао је Лисин за Гардијан.
„У зидовима понора урезана су три велика отвора за које се верује да су остаци пећина у раним фазама еволуције крашке формације. На дну провалије налази се добро очуван систем прашумских шума, који крије велики број урушеног камења. „Било да је ово поново доказ еволуције или не, он је такође јединствен екосистем након формирања који има високу научну и популарну научну вредност“, рекао је Зханг Иуанхаи, виши инжењер на Институту за геологију краша Кинеског геолошког завода.
Са геолошке тачке гледишта, понор је велики крашки понор са изузетним просторним и морфолошким карактеристикама, као што су огромне запремине, стрми стеновити зидови и дубоке глатко обликоване вертикалне или бачвасте контуре. Понор се најчешће развија у растворљивим слојевима стена огромне дебљине и дубоке водене масе, који воде под земљу или на површину, просечне ширине и дубине преко 100 метара, а дно је најчешће повезано подземним рекама.
Округ Леје припада типичном крашком региону у јужној Кини. Ово је локација највеће групе ронилаца на свету, подручје је познато као „Светски музеј ронилаца“. До сада је број ронилаца у округу Луе порастао на 30.
Лисиново предвиђање нових врста ће се вероватно остварити, јер су изолована окружења широм света дуго стварала занимљиве, јединствене биљке и животиње које се прилагођавају њиховим биомима. Острва Галапагос су можда најпознатији пример, постоји неколико аутохтоних врста које се не налазе нигде другде.
Извори:
Научници откривају древну шуму на дну гигантске вртаче, футуризам
Гуангки Леие је открио Ксинтианкенг дубок чак 192 метра, ввв.кв
Напомена: Како је настао понор?
Формирање судопера мора истовремено испуњавати различите услове.
Најважније су карактеристике стена. Прво, дебљина слоја кречњака мора бити довољна да обезбеди довољно простора за формирање понора. Друго, дебљина вадозне зоне (слој стена који садржи гас) мора бити довољно велика. Треће, слој стене мора бити паралелан са површином земље.
Други фактор су хидролошки услови. Прво, водостај подземне реке мора бити дубок. Друго, падавине морају бити довољно велике, а проток и снага подземне реке морају бити довољно велики да сперу отпало камење. Осим тога, рељеф мора бити погодан за урушавање слојева стена.
У зависности од врсте генезе, вртаче се могу поделити на два типа – урушавањем или ерозијом. Формирање урушеног понора подељено је на три етапе: подземна река, урушена хала и отварање рупа у плафону. Понор ерозионог типа настаје континуираном ерозијом и ширењем површинског тока воде и продубљивањем продора у слој карбонатних стена.
Назив понорне крашке формације долази из хрватског и словеначког језика. Потиче од прасловенске речи „нора“, што значи јама, рупа, провалија.
Неколико места у југоисточној Европи (Хрватска, Чешка, Мађарска, Румунија, Црна Гора, Словенија) носе назив Понор због повезаних крашких отвора. У Бугарској је ово планина Понор код Лакатника.
Фото: Истраживачи пећина наилазе на понор у округу Леје. Дугачак је 306 метара, широк 150 метара и дубок 192 метара. Кредит: невс.хсв.цн
