Шкотски археолог је предложио своју хипотезу да објасни изузетно мали број људских остатака на бојном пољу код Ватерлоа.
Војвода од Велингтона у бици код Ватерлоа. Слика Роберта Александра Хилингфорда, друга половина 19. века / ©википедиа.орг
Пре двеста седам година, 18. јуна 1815. године, одиграла се последња Наполеонова битка – битка код Ватерлоа, у којој су француске трупе поражене од коалиције савезника под командом Велингтона и Блухера. Ток непријатељстава је детаљно анализиран у бројним изворима, нема смисла то детаљно понављати. Али анализа резултата битке је и даље тешко питање.
Спорови око броја жртава у одређеној бици су увек у току, а битка код Ватерлоа није изузетак. Али већина научника се слаже да је Наполеон изгубио око 24-26 хиљада убијених и рањених, а Велингтон и Блухер – око 23-24 хиљаде. Поред тога, нестало је око 15 хиљада Француза (највероватније, већина је једноставно побегла у Француску) и око пет хиљада коалиционих војника.
Али колико год историчари детаљно анализирали ток битке, ма колико поуздани извори били савремени догађају, готово увек се поставља питање чији се одговор мора тражити вековима. У случају битке код Ватерлоа, ово је одсуство војних гробова око бојног поља.
Традиција ношења тела палих у домовину још није била успостављена: по правилу, само они који су се истакли у борби или они који су имали богате рођаке добијали су такву част. У сваком случају: ко би се побринуо за транспорт тела војника губитничке војске? Односно, Французи који су умрли и умрли од рана требало је да буду сахрањени недалеко од ратишта.
Директор Шкотског центра за проучавање археологије рата и сукоба на Универзитету у Глазгову (Велика Британија) Тони Полард (Тони Поллард) проучавао је приватна писма, мемоаре и скице људи који су посетили околину белгијског села Ватерло убрзо након битка. Резултати су представљени у раду објављеном у часопису Јоурнал оф Цонфлицт Арцхаеологи.
Познато је да је Ватерло привукао прве посетиоце скоро чим се дим из топова разишао. Били су и пљачкаши и обични посматрачи. И ови и други надали су се да ће уграбити нешто на бојном пољу за успомену – у то време у Европи је чак постојала препродаја таквих „сувенира“.
Шкотски трговац Џејмс Кер живео је тада у Бриселу и био међу првима на бојном пољу. Оставио је мемоаре у којима је описао и људе који су му умрли на рукама и места сахрањивања. Ови мемоари говоре о три масовне гробнице, које заједно могу садржати до 13,000 тела.
Полард је, ослањајући се на сведочења локалних становника (из приватних писама првих посетилаца Ватерлоа), саставио мапу на којој је забележио не три, већ много више места где су мртви сахрањени. Очигледно, у првим данима и месецима (Валтер Скот је, на пример, посетио Ватерло два месеца касније) управо су мештани служили као водичи за посетиоце. Приказали су не само места најжешћих борби, већ и гробове.
Али ево проблема: археолошка истраживања која је спровео Ватерлоо Унцоверед, укључујући геофизичка истраживања и ископавања, још нису открила ниједно гробље.
2015. године, приликом изградње новог музеја и паркинга у близини Ватерлоа, откривен је људски скелет. Затим су 2019. године, док су ископавали главну савезничку теренску болницу, археолози из Ватерлоа открили су ампутиране кости људских ногу. Музеј у Ватерлоу такође има костур неизвесног порекла. И то је све. Где су остале кости?
„Тела мртвих су очигледно одложена на бројним местима широм бојног поља“, пише Полард. Ко је и како збринуо посмртне остатке палих?
„Најмање три новинска чланка која датирају из 1820-их помињу увоз људских костију са европских ратишта за прављење ђубрива. Ова бојна поља могу послужити као погодан извор костију, које су потом млевене у коштано брашно, ефикасан облик ђубрива. Једно од главних тржишта за ову сировину била су Британска острва“, наводи лист.
Полард сугерише да су неки од првих посетилаца можда били агенти добављача костију. Њихова главна намена биле би масовне гробнице, јер што више костију садрже, лакше је исплатити труд око ископавања. Осим тога, Ватерло је једна од најближих великих битака Наполеонове ере Британији, а трошкови транспорта у овом случају би били минимални. Могуће је да су локални становници агентима указивали на места масовних гробница.
Сахрана мртвих у Цхатеау Хоугоумонту након битке код Ватерлоа. Аутор слике, Џејмс Роус, писао је или из природе или из исказа очевидаца. Слика је први пут приказана јавности 1817. Очигледно је било сахрањивања. Али нестао / © Тони Поллард
Ово је смела хипотеза, али захтева потврду. Тони Полард и Ватерлоо Унцоверед планирају свеобухватно археолошко истраживање бојних поља у Ватерлоу. Ако су људски остаци уклоњени у предложеној скали, онда барем у неким случајевима морају постојати археолошки докази о јамама из којих су пронађени, ма колико били скраћени и лоше дефинисани.
Фотографија: Војвода од Велингтона у бици код Ватерлоа. Слика Роберта Александра Хилингфорда, друга половина 19. века / ©википедиа.орг
