То је право архитектонско ремек-дело, али је и споменик тужној причи о мајчиној тузи за изгубљеним дететом
На вечито зеленом и неземаљском лепом острву Крфу, налази се палата која крије и занимљиву и тужну историју.
То је право архитектонско ремек-дело и споља и изнутра, али је и споменик тужној причи о мајчиној тузи за изгубљеним дететом. „Ахилион” је палата царице добре душе, али тужне судбине – Елизабете или у народу познатије као Сиси.
Ко је царица Сиси?
У децембру 1837. године у Минхену је рођена Елисавет-Амалија-Евгенија, коју ће историја памтити као Сиси. Она је ћерка надвојводе Максимилијана Јосифа од Баварске и надвојвоткиње Лудовице. Детињство девојчице протекло је у близини Минхена, а за Грчку је сазнала од свог оца, који је био велики грекофил.
Са непуних 16 година, Елизабета је упознала цара Аустрије – Франца Јозефа И Хабзбурга, који је тада имао 23 године. Искра љубави брзо је планула између њих, и убрзо је цар предложио брак младој Сиси.
У Бечу је 24. априла прослављено венчање невиног Сисија и младог цара Франца Јозефа. Заљубљена девојка уопште не схвата у какву породицу „улази“ и какве је недаће и туге чекају у будућности, углавном због њене свекрве Софије.
Смрт принцезе Софије
Сиси је родила троје цареве деце – Гизелу, Софију и Родолфа (престолонаследника), а касније још једну девојчицу – Марију-Валерију. Али то није довољно за злу и захтевну свекрву. Мала Софија се разболи и Сиси одлучује да оде са њом у Мађарску да покуша да побољша стање своје ћерке. На њену несрећу, мала принцеза је умрла у доби од две године. Готово сви криве Сиси за њену смрт, укључујући и њу. Након овог немилог догађаја, свекрва преузима пуну бригу о Жизелу и Родолфу.
Како неверство води Сиси на острво Крф
Патње прелепе Сиси не престају овде. Убрзо након Софијине смрти, она сазнаје да је Франц Јозеф вара, што додатно уноси мрак у њену већ измучену душу. Да би повратила снагу и дух, одлучује да отпутује. Једно од места које посећује је острво Крф, у које се моментално заљубљује и тамо проводи много времена.
Трагични крај једне принцезе
Смрт царице Сиси била је трагична као и њен живот. Убио ју је анархиста у Женеви, сагињајући се да помирише цвеће које јој даје, несвесни да он изненада извлачи мали фајл и гура га близу њеног срца. Нешто касније умрла је у хотелу у којем је боравила.
Прекретница у животу царице и како је саграђена палата Ахилион
Сиси је била позната по својој лепоти и беспрекорном изгледу о коме је веома пазила. Међутим, изнутра ју је срећа одавно напустила. Као врхунац свих њених патњи, њен вољени син Родолпхе, престолонаследник, пронађен је мртав са својом вољеном Маријом Вечером. Мајчина туга је толико велика и неутешна да Сиси напушта Беч и одлази на своје вољено острво Крф. Тамо купује вилу у којој често борави, уништава је и на њеном месту гради прелепу палату која се зове „Ацхиллион” или „Ацхилио”. Палата је добила име по њеном омиљеном лику из Хомерове саге Илијаде.
Историја палате
Палата је изграђена у периоду 1889-1891 у селу Гастури, на брду са предивним погледом на море и острво. Зграда је изграђена у помпејском стилу. Сиси је посећивала место два пута годишње. Након њене смрти постао је власништво једне од њених ћерки и био је затворен девет година. Марија-Валерија (Сисијева најмлађа ћерка) га је потом продала немачком кајзеру Вилхелму ИИ. Он је сам направио доста додатака, проширио баште и померио неке статуте.
Током Првог светског рата палату су користиле француске и српске трупе као војна болница. Након завршетка рата и пораза Немачке, палата Ахилион је ушла у границе грчке државе. Током Другог светског рата, палата је коришћена као војни штаб.
Палата је 1962. године дата на концесију приватној компанији, која је горње спратове преуредила у казино, за који се испоставило да је био први у Грчкој, а приземље претворило у музеј.
Године 1983. управљање Ахилионом је преузела Хеленска национална туристичка организација. 1994. коришћен је за потребе Европске уније. Након тога, палата се користи у туристичке сврхе, за посете и организовање разних манифестација.
Обилазак лепота "Ацхиллион"-а
На улазу у палату се налази импозантна гвоздена капија, на којој је исписано име и године изградње палате. Лево од самог улаза су две зграде. Једна данас продаје улазнице, али је раније служила као портирница, а потом жандармерија. Други је изградио Кајзер, а затим су га користили гости казина.
Палата је пуна занимљивих скулптура како у башти тако и на њеној фасади. На балкону првог спрата налазе се два изузетна мермерна кентаура, а на балкону другог спрата виде се четири нимфе – даваоце светлости. Сама врата главног улаза украшена су италијанском кућом Цапонетти и ослањају се на дорске стубове. У целој палати се могу видети разне сцене и слике из грчке митологије. У дворишту се налазе чак две прилично импозантне статуе самог Ахила. На једној је приказан како стоји усправно, а на другој је већ пао на земљу након што га је погодила Парисова стрела.
Ахилеонови вртови
Не може се порећи да је палата прави архитектонски драгуљ и изнутра и споља, али ни њене баште нису за потцењивање. У њима је права екстраваганција цвећа и ретких биљака које су засађене још у време Сисија, а потом и Кајзера.
На колонади у врту палате налази се доста статуа које палати дају још импозантнији изглед. Међу њима можете видети Аполона, Афродита, све музе и друге.
У вртовима палате може се видети и статуа царице Сиси. На самом улазу у зграду је један њен.
Чак и Сисијеве статуе изгледају тужно.
Палата Ахилеон је право ремек-дело, изграђено са пуно занатства, пажње на сваки детаљ, али и пуно муке. Упркос својој лепоти, крије тугу, неизлечиви бол. Изгледа да је палата саграђена да буде храм управо овог бола, најстрашнијег од свих – губитка детета. Међутим, крајњи резултат је више него импресиван.
