Спор између Колумбије, Шпаније и боливијског племена чија је галија и њено богатство потонуло у Карипско море
Крајем маја 1708. шпанска галија „Сан Хозе” испловила је из Панаме за отаџбину. На броду се налази огромно благо – складишта су испуњена са преко 200 тона злата, сребра, новчића, смарагда итд., прикупљених из колонија на Карибима. Краљ Филип В се ослањао на ова средства за финансирање Рата за шпанско наслеђе. Међутим, 8. јуна „Сан Хозе“ је наишао на непријатељске британске бродове. У јеку битке избија пожар и после сати брод креће на своје последње путовање – на дно мора, вукући 600 чланова посаде и благо. Шпанска галија и њено безбројно богатство постали су легенда која не престаје да интригира археологе и ловце на благо.
Галија је имала 64 топа, чије су цеви биле украшене јединственим гравурама делфина. Влада Колумбије је 2015. године сензационално објавила да је галија откривена. „Ово благо је највредније икада откривено у људској историји“, ликовао је тадашњи председник Колумбије Хуан Мануел Сантос. Али велика дубина чини истраживање тешким и спорим. Тек 27. новембра 2018. роботска подморница РЕМУС 6000 америчке Океанографске институције Воодс Холе пришла је броду и успела да фотографише олупину, укључујући јединствене бронзане топове са угравираним делфинима. Неке од подводних фотографија приказане су пре само неколико дана. На њима су приказани новчићи, украси, порцелан, керамика итд. артефакти. Такође су видљиви и прамац галије и делови њеног трупа прекривени морским алгама и шкољкама.
Власти у Боготи чувају локацију у тајности, али се верује да Сан Хозе лежи на дну око 40 километара од лучког града Картахена де Индијас. Каже се да његов терет вреди између милијарду и две милијарде долара по данашњим ценама. Све је још у фази истраживања и процене вредности блага су прилично условне – налази и њихова судбина обавијени су велом тајне, а њихово вађење биће изузетно тешка и скупа операција.
чије је то благо?
О томе се расправља много година. Колумбија сматра да има сва права, пошто је „Сан Хозе” откривен у њеним водама. Али Шпанија такође има потраживања – уосталом, срушени брод је био део његове флоте. Индијанци из племена Кхара-Кхара у Боливији такође верују да део блага припада њима, јер потиче из недра њихових земаља и копали су га њихови преци (у Боливији се налази највећи рудник сребра на свету).
Власти у Боготи се свађају и са приватним компанијама, које чак на судовима и арбитражама покушавају да докажу да имају право на део вредних налаза који леже на дну. Америчка компанија Сеа Сеарцх Армада (ССА) тврди да је лоцирала брод још раних 1980-их и да као први проналазач имају право на 50 одсто имовине. ССА је имала споразум са бившим колумбијским председником Хуаном Мануелом Сантосом да подели благо, потврђује Врховни суд у Боготи. Али америчка компанија не успева да докаже да је први откривач, јер се координате које она указује не поклапају са правом локацијом галије.
Појављује се још један спор – са Маритиме Арцхаеологи Цонсултантс (МАЦ), који желе удео од 45 одсто, јер су добили концесију и учествовали у успешним радовима на потрази. Суд је пресудио да се тих 45 одсто не односи на све откривено, већ само на неважну имовину – све што је вредно у „Сан Хозеу” део је националног културног и историјског наслеђа Боливије и не подлеже „подели”. Спор је дошао до државног суда – приватна компанија је поднела тужбу за 17 милијарди долара, инсистирајући да јој Колумбија дугује колосалан износ за трошкове организовања подводних експедиција и за неиспуњење уговора... Али тужба је одбијена као неодржива.
Власти у Боготи планирају да направе музеј у Картахени у којем ће се приказати благо и други експонати са олупине легендарног брода. И не само од њега – код „Сан Хозеа” рониоци су наишли на још два потопљена брода, као и на још 13 објеката који тек треба да се проуче. Верује се да се на морском дну около налазе стотине античких и старих пловила, која такође чекају да буду откривена.
