Руслан Халиков је стручњак за веронауку, члан Управног одбора Украјинског удружења истраживача религије и ради на пројекту документовања ефеката рата на верски плурализам у Украјини, било на окупираним територијама или у остатку земље. Он и његове колеге су документовали огроман број разарања верских објеката и објеката од почетка рата. Имали смо прилику да са њим накратко поразговарамо и поставимо му неколико питања:
1. Можете ли укратко описати свој истраживачки пројекат?
Наш пројекат „Религија у пламену: документовање руских ратних злочина против верских заједница у Украјини“ покренут је као одговор на руску инвазију на Украјину у пуном обиму. У марту 2022. наша организација, Радионица за академско проучавање религија, покренуо пројекат, а од самог почетка га је подржао Државна служба Украјине за етнополитику и слободу савести и Конгрес етничких заједница Украјине. Касније је пројекат добио подршку од Међународни центар за право и религијске студије (САД).
Овај пројекат има за циљ да евидентира и документује штету коју су верски објекти претрпели као резултат војних акција руске војске у Украјини, као и убистава, рањавања и отмица верских вођа различитих конфесија. Током рата наш тим има за циљ да прикупи податке о ратним злочинима које је Руска Федерација починила у Украјини над верским заједницама различитих конфесија. Материјали које прикупимо могу се користити у будућим студијама о утицају рата на верске заједнице Украјине, у припреми извештаја за међународне организације, као и доказима за привођење агресора правди.
Као и до сада, више од 240 верских објеката је погођено војним дејствима, што смо евидентирали у нашој бази података. Око 140 њих су православне цркве, манастири, а већина припада УПЦ (МП). Страдају и џамије, синагоге, молитвене сале, дворане царства, ашрами ИСКЦОН-а, зграде других верских мањина, које такође региструјемо у бази података. Такође знамо за петнаестак случајева да су верски вође убијени или убијени гранатирањем, укључујући војне капелане и цивилне добровољце из верских заједница. Неке локалне верске вође су отеле руске војне снаге, приморане да напусте свој дом и парохију на окупираним територијама.
2. Каква је ситуација са религијама у Украјини током рата који је у току? У слободној Украјини? На окупираним територијама?
Ситуација је веома различита, зависно од искуства верника у одређеном крају. Тамо где су борбе и гранатирања у току, или на местима која су била под краткотрајном окупацијом, видимо повећање сарадње између различитих верских организација, чак и ако су се пре инвазије међусобно третирале као противници. На пример: између различитих хришћанских православних цркава, православних и протестаната, муслимана и хришћана. Главни фокус сарадње је волонтирање, хуманитарне активности.
Конгрегације обезбеђују склоништа цивилима током гранатирања, достављају хуманитарну помоћ, снабдевају војне јединице војним капеланима (закон о капеланској служби у потпуности је усвојен тек овог пролећа), организују давање крви итд. На местима где фронт борбе није тако близу, и тамо где нема свакодневне и непосредне опасности по живот наставља се надметање међу верским организацијама.
На новоокупираним територијама, верници низа верских организација, посебно верских мањина, очекују се са ограничењима у пракси. Деноминације забрањене у Русији, као што су Јеховини сведоци, следбеници Саида Нурсија, Хизб ут-Тахрир, такође ће бити забрањене како руске администрације јачају тамо.
На слободним територијама све верске организације се максимално ограђују од веза са руским једноверцима. Чак је и Украјинска православна црква, која је раније била у заједници са Московском патријаршијом, одржала посебан Сабор 27. маја и избрисала ову везу из своје повеље.
Напротив, на окупираним територијама неколико заједница ове цркве принуђено је да пређе у потчињавање Руске православне цркве. Иако су од 2014. до садашње ескалације заједнице на Криму и ЦАДЛР (одређене области Доњецке и Луганске области) формално сматране деловима УПЦ. Исто тако, муслиманске заједнице Доњецке и Луганске области на окупираним територијама ушле су у сферу утицаја Руског савета муфтија, односно Духовног сабора муслимана Руске Федерације.
3. Да ли видите пораст верски мотивисаних злочина са руског дела?
Од самог почетка инвазије, па чак и пре ње, руски политички и верски лидери, укључујући председника Владимира Путина, Патријарх Кирил Гундјајев, Муфтија Талгат Таџудин, Пандито Кхамбо Лама Дамба Аиусхеев и други су користили верски фактор као један од разлога за инвазију. Оптужили су украјинску страну за кршење права УПЦ, за наметање западних вредности и позвали да се становништво Украјине ослободи „верског угњетавања“. Истовремено, Русија својом инвазијом не само да уништава пејзаж верског плурализма у Украјини, већ и буквално уништава десетине храмова УПЦ (МП), лишавајући вернике могућности да остваре своју слободу вероисповести и уверења. У том смислу нема раста, степен мржње је константно висок.
Ако говоримо о повећању броја верски мотивисаних злочина, онда се о томе може говорити, пре свега, на окупираним територијама, где верски плурализам опада, мањине губе могућност да слободно исповедају своју веру. Али чак и свештеници УПЦ МП који су нелојални руској администрацији ризикују да заврше у затвору, повремено их позивају на испитивања или чак неко време киднапују, прети им се на друштвеним мрежама. Ако Русија одлучи да званично припоји освојене територије, можемо очекивати да ће један број тамошњих верских заједница потпасти под руско законодавство о екстремизму, као што се то догодило на Криму. До сада се руске администрације не осећају довољно самопоуздано да посвете много времена верским репресијама.
4. Нешто што желите да додате?
Желео бих да истакнем потребу за помоћи украјинским верским мањинама, јер се можда неће моћи саме опоравити након разарања верских објеката и колапса заједница током рата. Тиме ће се очувати висок ниво слободе вероисповести и уверења, као и плурализам који Руска Федерација покушава да уништи. Украјини је потребна и помоћ у документовању ратних злочина, јер број ратних злочина уопште већ достиже стотине хиљада, сви истражни органи раде на предметима, а на документовању се бави и цивилно друштво, али нам је потребна и институционална и ресурсна подршка од стране Европске земље. И последње, молим вас да не престајете са подизањем свести о рату у Украјини, укључујући и уништавање верских објеката – још ништа није стало, рат је у току и само уједињена Европа може помоћи да се он заврши.
