Ханнах МцГладе представља народ Курин Минанг Ноонгар, на Стални форум за питања староседелаца.
Госпођа МцГладе је разговарала за УН Невс у седишту УН-а, током седнице Форума 2023, која се одржава између 17. и 28. априла.
„Био сам активиста у својој заједници откако сам био млад. Одлучио сам да студирам право јер сам мислио да могу помоћи да побољшамо стање људских права. Имао сам ту срећу да могу да упишем мастер диплому из међународних људских права, тако да сам то најбоље користио на међународним форумима, а такође и залагао се за реформе у Аустралији, јер је наша ситуација са људским правима веома тешка.
Мој народ, Ноонгар, Британци су насилно протерали са својих земаља и у основи су били поробљени: моја прабака је била дечја радница по уговору. Људи који су се опирали веома окрутним законима тог времена затварани су и ланцима одвођени из својих земаља у острвски затвор, где су многи умрли. Абориџинска деца су насилно уклоњена из својих породица, масовно, као део политике која се зове асимилација.
Ово је наша насилна историја. Док сам одрастао, суочавали смо се са многим питањима, укључујући расизам и нападе на Абориџине, укључујући омладину Абориџина, од стране полиције; насиље над женама; одбијање наших права на земљиште; и сиромаштво.
Кодирани расизам, права ускраћена
Данас и даље има доста расизма у медијима и друштву. Суочавамо се са озбиљним проблемима људских права, укључујући одузимање деце од мајки, високе стопе затварања Абориџина, посебно деце и младих, у условима који су веома нехумани.
Аустралија није земља у којој сам одрастао, када се користио отворено расистички, погрдни језик. Али сада има више шифрованог расизма. На пример, ужасно тужно питање сексуалног злостављања деце Абориџина користи се као изговор за уклањање деце из њихових породица.
Постоји велики отпор да се наша права признају, чак и право да имамо своје национално урођеничко тело, о чему се у данашње време не би требало расправљати.
На неки начин се ситуација са нашим правима погоршава, према подацима власти. Видимо све више затварања Абориџина; све више абориџинске деце која се уклањају од својих мајки и породица, све више у неаутохтоне породице где губе свој културни идентитет; а видимо и више самоубистава Абориџина.
Ово су шокантни, стални утицаји колонизације и знамо да је системски и институционални расизам и дискриминација кључни покретач ових питања.
Борба за глас у парламенту
Дошло је до неких побољшања. Сада гледамо на национални референдум за промену аустралијског устава, за упис демократски изабраног гласа Абориџина у парламент, који ће бити консултован и саслушан о питањима која се тичу Абориџина. Ово би представљало историјску, веома суштинску реформу Устава.
Заиста се надам да ћемо направити ову промену. Али, наравно, ми смо мањина, само четири процента становништва, а већина Аустралаца ће морати да гласа за реформу.
Такође позивамо Аустралију да усвоји национални акциони план заснован на Декларација УН о правима аутохтоних народа. То је била препорука Светске конференције о староседелачким народима 2014. године, а то се још увек није догодило. Аустралија не може да претендује на међународно лидерство, без поштовања својих међународних обавеза у погледу аутохтоних народа.
Моћ међународног права
Овај Форум је права шанса за нас да покренемо питања људских права староседелаца уз слушање влада света и аутохтоних народа света. Одлуке донете овде можда нису обавезујуће на националном нивоу, али државе чланице УН-а имају обавезу да се истински ангажују и подржавају наша права као аутохтоних народа.
Понекад имамо веће шансе да утичемо на домаће реформе у нашој земљи тако што ћемо аргументовати свој случај пред УН и на форумима УН: УН су и даље престижни међународни форум за који знамо да наше владе морају да поштују.
Користила сам механизме УН да унапредим питање насиља над домородачким женама у Аустралији; више од пет година, ишао сам у разна уговорна тела УН-а и наглашавао ово питање и неуспех владе у алоцирању ресурса и развоју релевантних политика. Ово је на крају довело до обавезе аустралијске владе да делује.
Сада смо део УН и светских послова. Са претњом климатских промена и наше будућности у равнотежи, требало би да буде врло јасно да аутохтони народи имају своје место у овом дијалогу.
Стални форум УН за питања староседелаца
- Стални форум Уједињених нација за староседелачка питања (УНПФИИ) је саветодавно тело на високом нивоу при Економском и социјалном савету. Форум је основан да се бави домаћим питањима која се односе на економски и друштвени развој, културу, животну средину, образовање, здравље и људска права.
- Поред шест мандатних области (економски и друштвени развој, култура, животна средина, образовање, здравство и људска права), свака сесија је тематски фокусирана на одређено питање.
- Стални форум је једно од три тијела УН-а која имају мандат да се посебно баве питањима аутохтоних народа. Други су Експертски механизам за права староседелачких народа и Специјални известилац за права аутохтоних народа.
- Заседање Форума 2023. одржава се од 17. до 28. априла у седишту УН.
