У августу 2013, три месеца након што је Си Ђинпинг ушао у кинеску владу, избио је корупционашки скандал у националном медицинском систему, који су вешто спровеле мултинационалне фармацеутске компаније са седиштем у тој земљи. Кампања покренута ради измирења обавеза окончана је хапшењем четворице високих званичника британске мултинационалне ГлакоСмитхКлине (ГСК) и забраном одласка из азијске земље за 18 других високих званичника. У то време, званична новинска агенција Синхуа је рекла да су неки од оних који су под истрагом…осумњичени да су нудили мито лекарима док су од њих тражили да препишу још лекова како би повећали обим продаје; и истовремено подижући цене...
Према тадашњој студији, пре само десет година, фармацеутски сектор је, због корупције коју су сами промовисали, морао да повећа малопродајне цене лекова за 20%. Том приликом санкционисано је неколико компанија у сектору, укључујући Џонсон & Џонсон. Захваљујући обимном извјештавању кинеске новинске агенције, сада имамо вриједне детаље о томе како су фармацеутске компаније поступиле како би продале лијек за респираторне пацијенте у 10 болница у главном граду провинције Хенан, Џенгџоу: …позвали су докторе да присуствују - академске конференције на нивоу које ће им помоћи да стекну утицај у својим областима. Такође су успоставили добре личне односе са лекарима тако што су услуживали њихова задовољства и нудили им новац за преписивање више лекова.
Представник продаје тих група (ГСК) је чак тврдио да је ушла у ординације лекара и чак удовољила њиховим сексуалним потребама, наводећи да су руководиоци компаније у Кини знали све што се дешава, а да су неки од њих чак и поставили мету, међутим, повећати пословање у тој области за 30%.
Убрзо након истраге, два месеца касније у јулу, ГлакоСмитхКлине (ГСК) је признао да је сменио свог шефа те подружнице, Марк Реилли, са Французом Ервеом Жисероом. АстраЗенеца, француски Санофи и Ели Лили са седиштем у САД такође су били под истрагом, мада у мањој мери. Потоњи је уплатио и 22 милиона евра Сједињене Америчке Државе децембра 2012. да затвори оптужбе да су њени запослени давали новац и поклоне званичницима у Кини, Бразилу, Русији и Пољској. Пфизер, једна од највећих светских фармацеутских компанија, са седиштем у САД, годину дана раније је због истих околности прихватила исплату од 45.3 милиона евра.
Том приликом је Управа за храну и лекове потврдила потребу да се поново предузму експедитивне мере, репресивне мере. Не треба заборавити да је годинама раније, 2007. године, шеф ФДА, Зхенг Ксиаоиу, осуђен на смрт и погубљен јер је прихватио новац у замену за омогућавање пласирања фалсификованих производа.
Имена у чланку су свакако препознатљива на здравственим тржиштима широм света.
Вијести у протеклих 10 година о вишемилионским исплатама фармацеутских компанија када су ухваћене на дјелу нас тјерају да помислимо да смо ми људи само купци, заморци у неким случајевима, и пуки бројеви у годишњим извјештајима о добити и губитку.
Према рангирању ажурираном до 1. јануара 2023., пет највећих компанија на свету у смислу тржишне капитализације, или колико вреде, биле би: Јохнсон & Јохнсон (440.04 милијарде долара), Ели Лилли (320.13 милијарди долара), Ново Нордиск ( 314.65 милијарди долара), Мерк (275.14 милијарди долара) и Аббвие (261.18 милијарди долара). Ажурирање берзе обављено је од 2021. Данас су друге компаније, као што је Пфизер, несумњиво порасле на светској ранг листи профита на берзи.
Професионални портал ес.статиста.цом, у свом одељку за статистику, даје нам податке о приходима фармацеутских компанија широм света, укључујући цифру за 2021, која је била око 1.40 милијарди америчких долара. Са овом цифром, све је речено и урађено. Оно што плаћају за тужбе или за весеље неких људи повезаних са здравственим сектором, било да се ради о лекарима, медицинским сестрама, политичарима, итд., је пуки џепарац. Нећемо рећи, као кинеска влада или Краљица срца у причи о Алиси у земљи чуда, „Одбијте им главе!!!“, али можда бисмо могли да прокоментаришемо да се с времена на време може дати пример неког од њих. ове компаније или неке од ових такозваних трговаца, којима обилују јавни и приватни здравствени систем било које земље на свету.
Извори:
Новине ЕЛ ПАИС, понедељак, 5. август 2013, аутор Жозе Реиносо. хттпс://ес.статиста.цом/естадистицас/635153/ингресос-мундиалес-дел-сецтор-фармацеутицо/
