Легендарни воз пројектован је 1959. године по наруџбини не за било кога, већ за Јосипа Броза Тита.
Портрети маршала у његовој ништа мање легендарној белој униформи висе и сада у неким модерним београдским баровима. Али воз, иако туристичка атракција, тоне у заборав и носталгију у исто време...
Тито га је често користио и за дипломатска и за лична путовања, посебно превозећи своју породицу и пратњу до свог летњег уточишта, Бријуна у Хрватској. Наводи се да је воз прешао преко 600,000 километара.
Арт Децо ентеријер садржи председнички салон, салон за церемонијалне конференције, вагон-ресторан, бар на тему Зодијака, централну кухињу, салон за госте, вагоне за спавање и све врсте носталгичне технологије из средине века. Чак и гаража за 4 аутомобила. У вагон-гаражи је било довољно простора и објеката за одржавање аутомобила. Укупан ефекат воза је подцењене снаге, што није изненађење с обзиром на неке од путника.
Познате личности које су путовале легендарним возом су краљица Елизабета ИИ, Јасер Арафат, француски председници Франсоа Митеран и Шарл де Гол, па чак и филмске звезде Софија Лорен и Елизабет Тејлор, које су летовале са Титом у Хрватској. Воз је превозио маршала и током његовог последњег путовања, када је 1980. године превезао његов ковчег у Београд. Титова сахрана била је тада највећа државна сахрана у историји којој је присуствовало 128 делегација из свих хладноратовских земаља, неколико краљева, 31 председник, шест принчева, 22 премијера. Присутни су и „колеге диктатори“ Садам Хусеин и Ким Ил Сунг, као и покојни принц Филип и Маргарет Тачер.
У уџбеницима историје Тито је приказан и као херој и као диктатор. Међу његовим заслугама, сви указују на прекид односа са Стаљином 1948. године, његову приврженост Покрету несврстаних и Трећем свету и релативну либералност његовог режима. На другој страни скале су масовна убиства по завршетку Другог светског рата и концентрациони логор на острву Голи оток, где су испрва слати Титови одани противници СССР-а, а потом и свакојаки политички неистомишљеници, пише ДВ у свом коментару.
Тито је познат по свом, назовимо то осебујном, приступу дипломатији унутар Совјетског Савеза. Када му је досадило да му Стаљин шаље атентаторе, Тито је отворено написао: „Престани да шаљеш људе да ме убију. Већ смо их ухватили петорицу, једног са бомбом и једног са пушком. Ако не престанете да шаљете убице, ја ћу послати једног у Москву, а нећу морати да шаљем ни другог.”
Током Хладног рата, Југославија је била једина комунистичка земља на истоку Европа независан од Совјетског Савеза и уживао је животни стандард близак ономе што су неки аналитичари описали као западни. Нормална, просечна југословенска породица има добар посао, пристојну плату, може себи да приушти ауто, летовање на Јадрану. Тито је одржавао веома добре односе са западним земљама и успевао је да Југославију држи неутралном током периода хладног рата. Владајући земљом коју су неки историчари назвали „комунистичком Швајцарском“, диктатор је током своје владавине обезбедио мир на Балкану и владао је можда једином комунистичком земљом из које су грађани могли слободно да оду. Али с друге стране, он је био и диктатор који је затварао дисиденте у бруталне затворе и радне логоре.
Али да се вратимо диктаторском возу... Добро очувани вагони су заправо отворени за јавност као нека врста незваничног приватног музеја, осим што се могу изнајмити за специјална путовања на прузи Београд-Бар – мада због високих трошкова то ретко деси.
Али ако је цена одговарајућа, можете изнајмити цео воз или један вагон (за путовање или за снимање) и као бонус организовати вечеру у вагону по оригиналним рецептима из Титове куварице.
Током дванаесточасовног путовања, туристички водич прича анегдоте из председниковог живота, показује Титове слике, а на зидовима су илустроване приче харизматичног диктатора. Плави воз води туристе неколико пута годишње. Траса пролази кроз живописно Скадарско језеро, кањоне Мораче и Таре, железнички вијадукт Мала Ријека и Златиборску висораван.
Фото: атласобсцура.цом
