Пронађен је поред улаза у пећину у резервату природе Аин Геди, са три нара на једној страни и шољицом на другој.
Редак новчић стар 2,000 година који датира из времена Јудејско-римских ратова пронађен је у Јудејској пустињи, саопштила је Израелска управа за антиквитете (ИСА), позивајући се на израелску новинску агенцију ТПС.
На једној страни сребрног новчића од пола шекела приказана су три нара, а на другој чаша. Написане су и речи „Свети Јерусалим“.
Према ИСА, новчић датира из 66. или 67. године. Јевреји су били под влашћу Римског царства, тако да је ковање новца било пркосан израз националног идентитета, саопштила је ИСА.
Само је римски цар имао право да кује новчиће, а римски новчићи су скоро увек приказивали владајућег цара и животиње. Јанив Давид Леви, специјалиста за нумизматику у канцеларији за антиквитете, објаснио је да је пола шекела посебан порез који су Јевреји плаћали за одржавање Храма и набавку животиња за жртве.
„Ковачићи из прве године побуне, попут оног пронађеног у Јудејској пустињи, ретки су“, рекао је Леви. „У време Другог храма, ходочасници су плаћали Храму порез од пола шекела. Прихваћена валута за плаћање овог пореза скоро 2,000 година био је тирски шекел. Када је избила прва побуна, побуњеници су издали ове заменске кованице на којима су били натписи „израелски шекел”, „пола шекела” и „четврт шекела”.
Чини се да се богослужење храма наставило током побуне, а ове новчиће су побуњеници такође користили у ту сврху. Откриће је објављено током недеље Деветог Ав, тмурног дана за Јевреје у спомен на уништење Првог и Другог храма. Ово се дешава деветог дана јеврејског месеца Ав (јула или августа по грегоријанском календару). Током празника, који почиње у среду увече у залазак сунца, Јевреји посте у знак сећања на трагичне догађаје.
Новчић је пронађен током истраживања пећина у Јудејској пустињи. Откривен је поред улаза у пећину у природном резервату Аин Геди, који се налази у близини Мртвог мора. „Очигледно је постојао побуњеник који је лутао пустињским стенама и бацио драгоцено благо од пола шекела, и на срећу смо успели да га пронађемо 2,000 година касније и вратимо јавности“, рекао је археолог Хагај Хамер.
