Писани записи нам могу рећи много о древним цивилизацијама. Недавна истраживања о змијама отровницама описаним у древном египатском папирусу сугеришу више него што мислите. Много разноврснији распон змија него што смо икада замишљали живео је у земљи фараона – што такође објашњава зашто су древни египатски писци били толико заокупљени третманом змијских уједа, пише Тхе Цонверстион. Попут пећинских слика, текстови са почетка писане историје често описују дивље животиње. Они могу пружити неке изванредне детаље, али идентификовање описаних врста може бити тешко. На пример, древни египатски документ под називом Бруклински папирус, датован у период од 660. до 330. године пре нове ере. али вероватно копија много старијег документа, наводи разне врсте змија познатих у то време, последице њихових уједа и третман.
Поред симптома уједа, папирус описује и божанство које је повезано са змијом, или чија би интервенција могла спасити жртву. Ујед „велике змије Апофиса“ (бога који је преузео облик змије), на пример, описује се као изазивање брзе смрти. Читаоци се такође упозоравају да ова змија нема уобичајена два зуба, већ четири, што је ретка особина за данашње змије.
Змије отровнице описане у Бруклинском папирусу су разноврсне: на листи је 37 врста, од којих су описи за 13 изгубљени. Данас је регион Старог Египта дом за много мање врста. Ово је изазвало много дебата међу истраживачима о томе које врсте су описане.
Змија са четири зуба Не постоји кандидат за велику змију Апофиса која живи у границама старог Египта. Као и већина змија отровница, које узрокују већину смрти од угриза змија на свету, змије и кобре које се сада налазе у Египту имају само два зуба, по један у свакој кости горње вилице. Код змија су вилице са обе стране одвојене и крећу се независно, за разлику од сисара.
Најближа модерна змија, која често има четири зуба, је бумсланг (Дисопхолидус типус) из субсахарских афричких савана, који се сада налази на више од 650 км јужно од данашњег Египта. Његов отров може изазвати крварење жртве из било ког отвора и изазвати фатално церебрално крварење. Може ли змија Апопхис бити рани, детаљни опис бумсланга? И ако је тако, како су стари Египћани наишли на змију која сада живи тако далеко јужно од њихових граница?
Да би сазнали, научници су користили статистички модел назван моделирање климатских ниша да би проучили како су се распони различитих афричких и левантинских (источномедитеранских) змија мењали током времена.
Стопама древних змија
Истраживање показује да је много влажнија клима раног старог Египта била повољна за мноштво змија које данас тамо не живе. Научници су се фокусирали на 10 врста из афричких тропских крајева, региона Магреба у северној Африци и Блиског истока које би могле да одговарају описима на папирусу. То укључује неке од најпознатијих афричких змија отровница, као што су црна мамба, ричући змија и бумсланг. Истраживачи су открили да је девет од десет врста вероватно живело у старом Египту. На пример, бумсланги су можда живели дуж обале Црвеног мора на местима која су пре 4,000 година била део Египта.
Слично, Бруклински папирус описује змију „са узорком као препелица“ која „шишти као златарски мех“. Поскок који зуји (Битис ариетанс) одговара овом опису, али сада живи само јужно од Картума у Судану и у северној Еритреји. Опет, научници верују да се опсег ове врсте некада простирао много даље на север.
Много тога се променило од периода који су моделирали истраживачи. Сушење климе и дезертификација десили су се пре око 4,200 година, али можда не уједначено. У долини Нила и дуж обале, на пример, пољопривреда и наводњавање су можда успорили исушивање и омогућили многим врстама да опстану у историјским временима. Ово сугерише да је много више змија отровница могло постојати у Египту за време фараона.
Илустративна фотографија Пикабаи-а: хттпс://ввв.пекелс.цом/пхото/голд-тутанкхамун-статуе-33571/
