Влада коју предводи Авами лига тврди да се обавезује на слободне и поштене опште изборе који ће се одржати 7. јануара 2024. године, док истовремено државни органи пуне затворе припадницима политичке опозиције и одговорни су за употребу прекомерне силе, присилне нестанке, мучења и вансудских убистава.
Главна опозициона Бангладешка националистичка партија (БНП) и њени савезници одлучили су да бојкотују изборе рекавши да ће их наместити владајућа Авами лига (АЛ).
Опозиција захтева да влада поднесе оставку и пренесе власт на неутралну привремену администрацију да надгледа изборе, али је то оштро одбацила Авами лига.
Масовна репресија током предизборне кампање
Од масовног политичког митинга који је БНП организовао 28. октобра против владајуће владе, коју предводи премијер Шеик Хасина, ухапшено је најмање 10,000 опозиционих активиста. Многи други су побегли из својих домова да би избегли хапшење и сакрили се. У затворима више нема места, наводи Хјуман рајтс воч, који каже да је најмање 16 људи убијено, а преко 5,500 повређено.
Крајем новембра, Нахид Хасан, репортер новинске веб странице Јагоневс24.цом нападнут је у главном граду Дакхи док је извештавао о сукобу у којем су учествовали студенти владајуће Авами лиге. Агресори су били Тамзид Рахман, локални вођа омладинског крила Авами лиге са око 20-25 људи. Ухватили су га за крагну, шамарали и тукли док није пао на земљу где су наставили да га шутирају и газе. Ово је била посљедња досадашња епизода серије напада на медијске људе од стране присталица 14-партијског савеза предвођеног Авади лигом.
Напади, надзор, застрашивање и судско узнемиравање штампе у последњих неколико година довели су до широко распрострањене аутоцензуре у медијима.
Према Уједињеним нацијама, преко 5,600 случајева у вези са слободом изражавања, укључујући оне истакнутих новинара и уредника, још увек је на чекању према много критикованом драконском закону о дигиталним услугама.
УН забринутост због масовних хапшења
Савет УН за људска права је 13. новембра завршио свој рад периодични преглед стања људских права у Бангладешу током којег су се десетине невладиних организација жалиле на огромна кршења људских права од стране владе коју предводи Авами.
Следећег дана, 14. новембра, гђа Ирене Кхан, Специјални известилац за унапређење и заштиту права на слободу мишљења и изражавања; Мр.Цлемент Ниалетсосси Воуле; Специјални известилац за право на слободу мирног окупљања и удруживања; и гђа Мери Лолор, Специјални известилац за положај бранитеља људских права, осудио је жестоки обрачун радника који траже поштене плате и политичких активиста који позивају на слободне и поштене изборе. Они су такође осудили судско узнемиравање новинара, бранитеља људских права и лидера цивилног друштва, као и неуспех у реформи закона који сузбијају слободу изражавања.
Изјава специјалних известилаца УН била је у складу са другом декларацијом УН од 4. августа 2023. којом се осуђује предизборно насиље, позивајући полицију „да се уздржи од прекомерне употребе силе усред понављајућег насиља и масовних хапшења уочи општих избора“. Према гласноговорнику УН-а, „полиција је, поред мушкараца у цивилу, виђена како користи чекиће, штапове, палице и гвоздене шипке, између осталих предмета, да туку демонстранте.
Забринутост Сједињених Држава
У септембру 2023. Сједињене Државе су почеле да намећу визна ограничења бангладешким званичницима за које се сматра да су одговорни за „подривање демократског изборног процеса у Бангладешу“. САД би такође могле да размотре додатне санкције против оних који имају командну одговорност за злоупотребе које се сада врше. Главни мета ових санкције је владајућа странка Авади Леагуе, снаге за спровођење закона, правосуђе и службе безбедности.
Овом мером, Бајденова администрација остаје доследна својој политици према владајућој влади коју предводи Авами. У 2021. и 2023. години изоставио Бангладеш од два догађаја „Самит за демократију“, иако је позвао Пакистан (који је нижи од Бангладеша на различитим индексима демократије, укључујући Фреедом Хоусе Индекс слободе у свету и Ецономист Интеллигенце Унит Индекс демократије).
Амерички амбасадор Питер Хас је 31. октобра изјавио да „Свака акција која подрива демократски изборни процес – укључујући насиље, спречавање људи да остваре своје право на мирно окупљање и приступ интернету – доводи у питање способност спровођења слободних и поштених избора.
Почетком новембра, лидери Авами лиге су више пута претили да ће Хаса пребити или убити.
Забринутост Европске уније око избора
Комесарка за кохезију и реформе Елиса Фереира је 13. септембра одржала говор у име високог представника/потпредседника Жозепа Борела о ситуацији са људским правима у Бангладешу наглашавајући да је „ЕУ и даље забринута због извештаја о вансудским убиствима и присилним нестанцима у Бангладешу.”
Она је нагласила да се ЕУ придружује позивима Уједињених нација да се успостави независни механизам за истрагу присилних нестанака и вансудских убистава. Бангладеш би такође требало да дозволи посету Радне групе Уједињених нација за присилне нестанке.
Европска унија је 21. септембра одлучила да не шаље комплетан тим посматрача током предстојећих националних избора у Бангладешу, наводећи буџетска ограничења.
Дана 19. октобра, тЕУ је званично обавестила Изборну комисију (ЕК) Бангладеша да ће послати четворочлани тим да посматра предстојеће националне изборе, према Пословни стандард. Према писму послатом преко Министарства спољних послова, тим ће посетити Бангладеш од 21. новембра 2023. до 21. јануара 2024. како би посматрао изборе.
ЕУ није послала ниједног посматрача на последња два национална избора 2014. и 2018. на којима је победила Авади лига. 2014. године, Бангладешка националистичка партија, највећа опозициона партија, бојкотовала је и то ће учинити поново у јануару 2024.
ЕУ је послала пуну мисију на изборе 2008. када је распоредила највећу међународну посматрачку мисију у Бангладешу са 150 посматрача из 25 држава чланица ЕУ, плус Норвешке и Швајцарске.
Неколико страних влада је више пута позивало на слободне и поштене изборе у Бангладешу.
Трговински односи између ЕУ и Бангладеша као оруђе могуће меке моћи
Због комерцијалних привилегија које су додељене Бангладешу, ЕУ има капацитет, мимо својих формалних нада и жеља, да подстакне своју владу да гарантује слободне и поштене изборе.
ЕУ блиско сарађује са Бангладешом у оквиру Споразум о сарадњи између ЕУ и Бангладеша, закључен 2001. године. Овај споразум пружа широк обим сарадње, укључујући људска права.
ЕУ је главни трговински партнер Бангладеша, који чини око 19.5% укупне трговине земље у 2020.
У увозу из Бангладеша у ЕУ доминира одећа, која чини преко 90% укупног увоза ЕУ из земље.
Извозом ЕУ у Бангладеш доминирају машине и транспортна опрема.
Између 2017. и 2020. године, увоз ЕУ-28 из Бангладеша достигао је у просеку 14.8 милијарди евра годишње, што представља половину укупног извоза Бангладеша.
Као најнеразвијенија земља (ЛДЦ), Бангладеш има користи од најповољнијег режима који је доступан у оквиру Генерализоване шеме преференцијала (ГСП), односно аранжмана Све осим оружја (ЕБА). ЕБА даје за 46 најмањих развијених земаља – укључујући Бангладеш – приступ ЕУ без царина и квота за извоз свих производа, осим оружја и муниције. Human Rights Without Frontiers позива ЕУ да енергично користи своју меку моћ за успостављање равнотеже Бангладешпоштовање људских права уочи избора и њене комерцијалне привилегије.
