Робин Брукс, главни економиста и генерални директор Института за међународне финансије, упитао је 1. децембра: „Морате се запитати шта се дешава у ЕУ. Путинова инвазија на Украјину представља велику претњу свему за шта се залаже ЕУ. Али онда има много оваквих примера: извоз ЕУ у Јерменију порастао је за 200% од инвазије. Ове ствари иду у Русију и помажу Путину. Шта ради Брисел?"
Случајно, само дан раније, 30. новембра, Тхе Ецономист је изјавио да „изгледа да Путин побеђује у рату у Украјини — за сада“. Овај чланак је истакао неуспех Запада да примени ефикасне санкције Русији и навео неколико земаља које су пружале руку помоћи свом очигледном савезнику: Турску, Казахстан, Иран и Северну Кореју.
Не сметајући превише западним санкцијама, Русија их је успешно заобишла тако што је од Ирана набављала беспилотне летелице, муницију из Северне Кореје и разну робу преко Турске и Казахстана. Листа се чини прекратка и не укључује поменуту Јерменију. Ова земља је, према више извора, један од кључних партнера Русије у набавци различите робе из ЕУ и источне Азије од фебруара 2022.
На пример, Јерменија не производи аутомобиле, већ као Фајненшел тајмс је приметио у јулу 2023., извоз аутомобила из Јерменије у Русију је нагло порастао са 800,000 долара у јануару 2022. на нешто више од 180 милиона долара у истом месецу 2023. године.
Али нису у питању само аутомобили: микрочипови, паметни телефони и десетине друге робе улазе у Русију преко Јерменије. Извештај Европске банке за обнову и развој белешке да су „нови ланци снабдевања кроз Јерменију […] успостављени у року од неколико дана од санкција, и да је било потребно неколико месеци да се они прошире“. Заједнички изјава Министарство правде САД, Министарство трговине и Министарство финансија САД категорисали су Јерменију као „посреднике треће стране или претоварне тачке да би се избегле санкције и контроле извоза у вези са Русијом и Белорусијом“.
Важно је то приметити око 40 одсто јерменског извоза иде у Русију, при чему се највећи део трговине састоји од поновног извоза западне робе коју Москва не може директно да добије. Према државној агенцији за статистику Јерменије, трговина између Јерменије и Русије скоро се удвостручила 2022. године и достигла 5.3 милијарде долара. Извоз Јерменије у Русију се скоро утростручио, са 850 милиона долара у 2021. на 2.4 милијарде долара у 2022. и 2.8 милијарди долара у 2023. Увоз из Русије је порастао за 151 одсто на 2.87 милијарди долара. Укупна трговина у периоду јануар-август 2023. премашила је 4.16 милијарди долара, јерменски извоз у Русију износио је 2.3 милијарде долара током овог периода, што је први пут надмашило увоз који је износио 1.86 милијарди долара.
Према Министарству финансија САД, Јерменија је помагала Руској Федерацији не само у увозу цивилне робе, већ и у набавци војне опреме.
У њему су објављене детаљне информације о умешаности једне јерменске компаније у куповину стране опреме за руску војну индустрију. Компанија, идентификована као Аурора Гроуп, наводно је куповала осетљиве електронске компоненте од западних добављача, а затим их поново извозила у Русију кршећи ограничења извозне контроле.
Према Блумбергу, постоји доказ европских компоненти опреме које се испоручују преко Јерменије за употребу у руској војној производњи.
У извештају се наводе документи о испорукама и интервјуи са стручњацима из индустрије као доказ да Јерменија игра кључну улогу у помагању Русији да избегне санкције и задржи своје војне капацитете.
Телеграф изјавио да је економски раст Јерменије достигао немогућих 13 одсто 2022. године, што је чини кандидатом за трећу најбрже растућу економију у свету.
Лист је такође објавио извештај Немачког центра за Јужни Кавказ, који „открива да је извоз из Немачке у Јерменију порастао са 178 милиона евра на 505 милиона евра у 2022. То је само из једне земље ЕУ. Извоз из Јерменије у ЕУ у истих дванаест месеци се удвостручио са 753 милиона евра на 1.3 милијарде евра.
Са популацијом од једва три милиона и БДП-ом по становнику мањим од десетине просечног Британца, ово су немогући бројеви. Али они су стварни. Оно што је јасно јесте да се увоз у и извоз из Русије — који је без царина и царина између свих земаља ЕАЕУ-а, скоро неприметно преусмерава у спољни свет преко њихових сателитских држава“.
Према Јаместовн Фоундатион, „значајно повећање спољнотрговинског промета Јерменије без озбиљне економске основе на домаћем плану, посебно значајно повећање извоза у Русију, као и листа производа којима се првенствено тргује, дају разлога да се мисли да је ова динамика вештачка и да је Јерменија директно укључени у поновни извоз санкционисаних производа у Русију.
Штавише, према америчком Бироу за индустрију и безбедност, Јерменија је повећала увоз микрочипова и процесора из САД за 515% и из Европске уније за 212% — а затим је наводно извезла 97% тих производа у Русију.
Према пољском часопису Нова источна ЕвропаЈереван помаже Москви да заобиђе санкције ЕУ, САД и Велике Британије олакшавајући транзит иранских дронова и пројектила.
Часопис наводи оперативне податке о летовима са међународног аеродрома Звартноц у Јеревану, где су совјетски авиони Иљушин-76МД наводно превезли иранске дронове у Русију. Иран Аир Царго, компанија коју су санкционисале САД, примећена је како обавља летове преко аеродрома у Јеревану до и из Москве, заједно са другим иранским субјектима који су умешани у испоруку иранских беспилотних летелица у Русију преко јерменских аеродрома.
Према украјинским изворима, Јерменија је активно коришћење поморски пут који повезује луке Батуми (Грузија) и Новоросијск (Русија) за поновни извоз санкционисане робе у Руску Федерацију. Тако је Јерменско бродарство одговорно за недељни транспорт 600 контејнера дуж морског пута Батуми-Новоросијск.
Летонски премијер Кришјанис Каринш такође је прокоментарисао растућу улогу Јерменије у извозу санкционисане западне опреме и технологије у Русију.
Ипак, потези Јеревана у овој игри нису ограничени само на трансфер технологије. Каринш је истакао да постоје два начина да се то реши: да се Јерменија одговори од тога или да „тражимо законе широм Европе, како бисмо били сигурни да криминализујемо избегавање санкција. Затворите рупе!“, – захтевао је он. Санкције раде, проблем је што их треба наметнути онима који помажу Русији да их избегне.
