3.7 C
Брисел
Среда, децембар КСНУМКС, КСНУМКС
РелигијаХришћанствоСтудија великих размера показује стање цркава у Северној Македонији

Студија великих размера показује стање цркава у Северној Македонији

ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: Информације и мишљења у чланцима су они који их износе и за то су сами одговорни. Публикација у The European Times не значи аутоматски прихватање става, већ право на његово изражавање.

ПРЕВОД ОД ОДГОВОРНОСТИ: Сви чланци на овом сајту су објављени на енглеском. Преведене верзије се раде путем аутоматизованог процеса познатог као неуронски преводи. Ако сте у недоумици, увек погледајте оригинални чланак. Хвала на разумевању.

Прошле недеље је у Северној Македонији представљена студија међународне организације „ИЦОМОС Македонија“, посвећена стању цркава и манастира у земљи. Проучавање 707 цркава од стране стручњака је у оквиру пројекта „Мониторинг православног културног наслеђа“. У њему је приказано тренутно стање свих храмова, ризици са којима се суочавају, идентификовани су конкретни савети за превазилажење проблема.

„Мониторинг православног културног наслеђа“ је пројекат који спроводи Национални комитет Међународног савета за споменике и локалитете ИЦОМОС Македонија. Реч је о опсежном пројекту који има за циљ праћење и процену стања очувања, конзервације и заштите непокретног православног културног наслеђа у Светој Македонији и у потпуности је подржан од стране Центра за културно наслеђе Стејт департмента у оквиру своје Иницијативе за документацију о баштини заједнице. Пројекат се реализује у партнерству са Македонском православном црквом – Охридском архиепископијом.

Стручни тимови ове организације су у протеклих годину дана обишли и проценили стање црквених објеката у свих осам епархија у земљи, а за сваки објекат је објављен детаљан извештај где се налази, када и ко је саградио, као и као и у каквом је стању.

На пример, за храм „Св. Андреја” код Матке (14. век) претила је унутрашња вода: „Црква се са западне стране граничи са планинском падином, која је у непосредној близини зграде. Када пада киша, вода тече унутар зграде, стварајући проблеме везане за капиларну влагу у самој унутрашњости... Због присуства влаге и неадекватног намештаја постоји опасност од оштећења унутрашњости.”

За најпознатију цркву у земљи, Аја Софију у Охриду, у извештају се наводи да је зграда оштећена вегетацијом која се не уклања: „Дрвене конзоле егзонартекса су видно оштећене, има оштећених делова спојева. са свих страна цркве је раслиње по зидовима и крову.”

О манастиру „Св. Наум” стручњаци упозоравају на столице постављене у наосу за вернике да не дирају фреске јер их уништавају. „Неопходно је одвојити столице од мурала и, ако је могуће, уклонити одређене столице. Уклонити и метални (лим) надстрешницу и наћи прикладније решење за простор за паљење свећа“, наводи се у препоруци.

Чувена црква „Св. Јована Богослова Канеа“ на обали Охридског језера упозоравају на оштећену инсталацију: „У унутрашњости су застареле електричне инсталације и осветљење, као и неодговарајући носачи изнад западног улаза у цркву.

Стручњаци препоручују паљење свећа унутар манастира „Св. Јоаким Осоговски” у Кривој Паланци забранити, тако што ће се за ову намену издвојити места ван цркве са зидним сликарством.

Посебно упозорење издато је за скопску цркву „Св. Димитар”, северно од реке Вардар, код Каменог моста. „На северном зиду, у централном горњем делу, у отвору где је постављена лепеза, види се како се улива вода, што штетно делује на фреске. На капителима стубова у галерији су мања оштећења. Постоји преплитање унутрашњих изложених инсталација, електричне, грејања, хлађења и могућа опасност од пожара“, упозорава се у извештају за овај црквени објекат.

О чувеном манастиру „Св. Гавриил Лесновски” пише да је сликарство у вишим деловима храма, односно у наосу непосредно испод куполног простора сводова, готово потпуно неповратно изгубљено. „Ако се цурење крова, које је главни проблем, не заустави, постоји опасност од губитка осталих делова мурала и могућег потпуног губитка мурала или барем озбиљног оштећења“, наводи се у објави.

У манастиру „Св. Пантелејмона” у Горним Нерезима код Скопља, четири фасадна зида цркве показују црне окомите трагове лишајева насталих изливањем кишнице из оловних олука, упозоравају стручњаци.

ИЦОМОС Македонија је мултистручна организација и део је Међународног комитета ИЦОМОС са седиштем у Паризу, који је највећа светска експертска невладина организација у области очувања културног наслеђа.

Национални комитет Међународног савета за споменике и места ИЦОМОС у Македонији (скраћено ИЦОМОС Македонија) је члан Међународног савета за споменике и места ИЦОМОС са седиштем у Паризу. ИЦОМОС је највећа светска професионална невладина организација у области заштите и очувања културног наслеђа. У фокусу интересовања ИЦОМОС-а је промоција примене теорије, методологије и научних техника за очување архитектонског и археолошког наслеђа. Широм света, ИЦОМОС броји близу 11,000 појединачних чланова у 151 земљи; 300 институционалних чланова; 110 националних комитета (укључујући ИЦОМОС Македонија) и 28 међународних научних комитета. Више о ИЦОМОС-у Македонија на званичном сајту.

Фотографија: Манастир Свете Петке – Велгошти/Охрид, Северна Македонија

- Адвертисемент -

Више од аутора

- ЕКСКЛУЗИВНИ САДРЖАЈ -спот_имг
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -спот_имг
- Адвертисемент -

Мораш прочитати

Најновији чланци

- Адвертисемент -