Од Светог Иринеја Лионског
1. Они који замерају да је народ пре свог изласка, по заповести Божијој, узео од Египћана разне посуде и одећу и тако кренуо (са овим стварима), од којих је направљена скинија у пустињи, онда сами себе окривљују за незнање Божијих оправдања и Његових наредби, како каже и презвитер. Јер да Бог није удостојио да то учини у репрезентативном егзодусу, онда се сада нико не би могао спасити у нашем истинском изласку, односно у вери у којој стојимо и кроз коју смо одвојени од незнабожаца. Јер сви ми припадамо или малом или великом имању, које смо стекли „од мамона неправде“. Јер откуд нам куће у којима живимо, одећа којом се покривамо, посуде којима се служимо и све остало потребно за наш свакодневни живот, ако не од онога што смо, будући пагани, стекли од својих похлепа или добијена од наших паганских родитеља? , рођаци или пријатељи, стекли га неистином? – Не кажем да то добијамо сада када смо постали верници. Јер ко продаје а не жели да заради купца? И ко купује а не жели. исплативо купити нешто од продавца? Који индустријалац се бави својом трговином не да би јео? А зар се верници који су на царском двору не служе залихама из Цезаровог имања, и не стара ли се свако од њих по својој способности за сиромахе? Египћани су били дужни народу (јеврејском), по некадашњој доброти патријарха Јосифа, не само имовином, него и животом; а шта нам дугују незнабошци од којих примамо и добит и корист? Оно што с муком стичу, ми верници без муке користимо.
2. До тог времена, народ Египћанин био је у најтежем ропству, како каже Свето Писмо: „Египатски силом силно насилише синове Израиљеве, и учинише им живот омражен тешким радом, прављењем глине и блата. , и све послове у пољу и сваковрсне послове, којима су силно тлачили своје”; Градили су им утврђене градове, трудили се и годинама увећавали своје богатство и свако ропство, иако им не само да нису били захвални, него су хтели да их све униште. Каква је неправда учињена ако су од много узели мало? и када бисмо могли имати велико богатство, да нисмо били у ропству, и изашли богати, добили врло малу награду за наше велико ропство, а изашли сиромашни? Као да га је неко слободан, насилно одузет од другог, служио дуги низ година и увећавао његово богатство, а онда добио неки додатак и, по свему судећи, имао нешто од свог богатства, а у ствари, од многих његових трудова и од његовог великог стицања, мало је узео и отишао, а неко би му то замерио, као да је неправедно поступио; онда ће се и сам судија пре чинити неправедним према ономе ко је насилно одведен у ропство. Такви су и они који оптужују народ који је од многога мало узео, а не криви оне себе који се нису захвалили за заслуге својих родитеља, па су их чак довели у најтеже ропство, а највећу корист добили од њих. Ови (оптужитељи) кажу да су (Израилци) поступили неправедно, узимајући за свој труд, као што сам рекао, нековано злато и сребро у неколико посуда, а за себе кажу да они – морамо рећи истину, иако ово може изгледати смешно некима – праведно поступају када за труд других носе у својим торбицама ковано злато, сребро и бакар са натписом и ликом Цезара.
3. Ако направимо поређење између нас и њих, ко ће онда праведније добити – народ (Израел) од Египћана, који су им у свему били дужници, или ми од Римљана и других народа који нам ништа не дугујемо? И свет ужива мир преко њих (Римљана), а ми без страха ходимо путевима и пловимо куда хоћемо. Против таквих ће бити од велике помоћи речи Господње: „Лицемере, извади најпре брв из ока свога, па ћеш видети (како) уклонити трун из ока брата свога. Јер ако се онај који те оптужује за ово и хвали се својим знањем, одвојио од паганског друштва и није имао ништа туђе, него је био буквално гол и бос и живео бескућник у планини, као нека животиња која једе биља , онда заслужује попустљивост јер не познаје потребе наше заједнице. Ако користи оно што људи називају страним, а (истовремено) осуђује прототип овога, онда се показује као веома неправедан и такву оптужбу окреће против себе. Јер ће наћи себе како носи са собом нешто што није његово и жели оно што није његово; и зато је Господ рекао: „Не судите, да вам се не суди, јер судом судите, биће вам суђено. Не да не кажњавамо оне који греше или одобравају зла дела, већ да не осуђујемо неправедно наредбе Божије, будући да се Он праведно брине (^о свему што ће служити на добро. Јер, пошто је знао да ћемо ми добро искористи наше имање које имамо да добијемо од другог, каже: „Ко има две одеће, дај сиромасима, а ко има хране, учини исто. И: „Огладнео сам, и дао си ми храну; Ја сам био наг и ти си Ме обукао.” И: „Кад чиниш милостињу, не дај да лева рука твоја зна шта ради десна.“ И испадамо у праву када чинимо било какво добро, као да откупљујући наше из туђих руку: кажем „из туђих руку“ не у смислу да би свет био туђ Богу, већ зато што примамо дарове ове врсте од других, попут оних (Израелаца) од Египћана који су не познајемо Бога – и управо овим градимо у себи пребивалиште Божије, јер са Богом обитава у онима који чине добро, као што Господ каже: „Спријатељи се са богатством неправедним, да кад побегнеш, они прими те у вечна пребивалишта.” Јер оно што смо стекли неправдом док смо били незнабошци, поверујући, обраћамо се на корист Господу и оправдавамо се.
4. Дакле, ово је било потребно прво имати на уму током те преображајне радње, и од тога се гради скинија Божија, јер су они (Израилци) праведно примили, као што сам показао, и у њима смо били предскривени ми, који је тада требало да служити Богу кроз ствари других „Јер је цео ход народа из Египта, по устројству Божијем, био тип и лик порекла Цркве, која је морала бити од незнабожаца, па је стога Он на крај (времена) изводи је одавде у наслеђе своје, које не даје у наслеђе Мојсије, слуга Божији, него Исус Син Божији. И ако неко боље погледа речи пророка о крају и ономе што је Јован Господњи ученик видео у откривењу, откриће да ће народи прихватити исте пошасти које су тада погодиле Египат по деловима.
Извор: Свети Иринеј Лионски. 5 књига против јереси. Књига 4. Цх. 30.
