верски пејзаж у Француској је прошао кроз дубоку диверсификацију од закона о раздвајању цркве од државе из 1905. године, према чланку Кекели Коффи објављено религацту.фр. Поред четири вере које су формално признате почетком 20. века – католицизма, реформисаног и лутеранског протестантизма и јудаизма – појавиле су се нове религије.
„Ислам, будизам и православље су се успоставили, дајући Француској статус европске државе са највећим бројем муслимана, Јеврејски и будистички верници“, пише Кофи. Иако се званични подаци о верској припадности појединаца не прикупљају од 1872. године, може се скицирати тренутна ситуација:
- Католицизам остаје доминантна вера у Француској, иако је његов утицај значајно опао од 1980-их. Тренутно се преко 60% становништва изјашњава као католици, али само 10% активно практикује.
- Атеизам и агностицизам су у сталном порасту, са скоро 30% Француза који се изјашњавају као нерелигиозни.
- Ислам је друга највећа религија у Француској, са око 5 милиона муслимана – који практикују и не практикују – што чини око 6% становништва.
- Протестантизам чини 2% становништва, отприлике 1.2 милиона појединаца.
- Јудаизам има око 600,000 следбеника (1%), углавном сефардског порекла.
- У Француској има 300,000 будистичких верника, углавном азијског порекла, плус 100,000 других, чиме је укупан број 400,000.
Кофи напомиње да и други верски покрети показују виталност, упркос контроверзама. Међу њима, Хиндуса се процењује на око 150,000, Јеховини сведоци на КСНУМКС, Scientologists близу 40,000, а Сикха око 30,000, концентрисаних у Сени Сен Дени.
Овај променљиви пејзаж поставља питања о релевантности старих модела за управљање религијом, закључује Кофи. Док се чини да је сам закон из 1905. способан да издржи време и промене, институције попут Бироа за вере Министарства унутрашњих послова нису се прилагодиле новој стварности и настављају да раде као да у Француској постоји само неколико вера.
