Упитан о тој теми, главни кустос културног наслеђа Рима, Клаудио Париси Пресиче, рекао је да је Усмановљево финансирање договорено пре западних санкција, а да је античко наслеђе Рима, како каже, „универзално“.
Импозантна колонада Трајанове базилике у Риму, која заузима истакнуто место у форуму римског императора на корак од Колосеума, управо је делимично обновљена захваљујући руском олигарху под санкцијама Европске уније и Сједињених Држава, пренео је АФП.
Док већина пројеката који су предузети у Риму да би се древне рушевине изнеле на видело, тера туристе да се сагну, реконструкција двоспратне коринтске колонаде позива их да погледају у небо, на висини већој од 23 метра.
„Ако посетиоци не примете висину споменика, не разумеју значај архитектуре“, рекао је за АФП Цлаудио Париси Пресицце, главни кустос културног наслеђа у Риму, током посете локалитету.
Базилика Улпиа, зграда која у то време није имала верски позив, централни је део Трајановог форума, највећег и последњег царског форума, названог по Марку Улпију Трајану, цару од 98. до 117. године.
Откривена у другом веку, углавном се срушила у средњем веку, али је откривена ископавањима почетком 19. века и 1930-их.
Садашњи пројекат, који је започет 2021. године, омогућио је да се идентификују три зелена мермерна стуба остављена скоро век „у углу“, без везе са њиховим темељима, објашњава Прешиће.
Пројекат је финансиран донацијом од 1.5 милиона евра коју је 2015. године дао олигарх поријеклом из Узбекистана Алишер Усманов.
Санкционисале су га Европска унија и САД након руске инвазије на Украјину почетком 2022. године, а америчко Министарство финансија оптужило га је да је близак руском председнику Владимиру Путину.
Прошле године магазин Форбс проценио је богатство олигарха на 14.4 милијарде долара.
Проглашен за „највеликодушнијег донатора“ на листи богатих филантропа „Сандеј тајмса“ за 2021. годину, након што је дао 4.2 милијарде фунти током 20 година. долара за добротворне сврхе, Усманов је познати италофил од чије великодушности је Рим већ имао користи.
Упитан о тој теми, Клаудио Париси Пресиче је одговорио да је Усмановљево финансирање договорено пре западних санкција, а античко наслеђе Рима је, према његовим речима, „универзално“.
Трајанови војни походи великих размера, укључујући и виртуелно истребљење Дачана у данашњој Румунији, омогућили су Риму да још више прошири своје границе.
Његова два крвава рата против Дачана представљена су спиралним барељефом на Трајановом стубу, који се налази северно од базилике и подигнут у част царевих победа и плена.
„Трајан је изградио споменик користећи најдрагоценије материјале који су се могли наћи у то време“, Париси Пресицце, мислећи на обојени мермер вађен у Египту, Азији и Африци.
Базилика, у којој су били смештени грађански и кривични судови и друге административне структуре, састоји се од пет централних пролаза одвојених редовима стубова.
Пројектовао га је чувени архитекта Аполодор из Дамаска, има кров од бронзаних црепа, док је фасада украшена статуама дачких заробљеника и фрескама које приказују оружје победничких легија.
Претходна ископавања су открила форум и остатке његове базилике, али иако су масивни гранитни стубови који се протежу дуж базилике били рестаурирани и поново састављени, колонади још увек недостаје други спрат.
То је већ урађено: у смоли су поново креирани сегменти оригиналног мермера фриза антаблатуре, сачувани у магацинима или музејима, као и изгубљени делови са мање детаља.
Ово омогућава посетиоцу да види разлику између оригинала и реплика – уобичајена пракса у рестаурацији која је свесна наслеђа и која илуструје реверзибилну природу интервенције.
Завршне фазе пројекта укључују поновно креирање јужног степеништа базилике, користећи плоче од древног жутог мермера пронађене на том месту.
У Риму је планирано око 150 археолошких пројеката до 2027. године, од којих се већина финансира из фондова Европске уније за опоравак након пандемије.
Фотографија: Марцус Улпиус Траианус, Мермерна биста, Глиптотека, Минхен
