Омбудсман Републике Бугарске Диана Ковачева објавила је једанаести годишњи извештај Институције о инспекцијским надзорима у местима лишења слободе у 2023. години, које је спровео Национални превентивни механизам (НПМ) – НПМ је специјализована управа при Омбудсману, која прати, проверава и оцењује поштовање права лица у затворима, притворским центрима, домовима за медицинско-социјалну негу деце, центрима за смештај деце и лица породичног типа, психијатрији, домовима за одрасле са инвалидитетом, менталним сметњама и деменцијом , центри за мигранте и избеглице и др.
Подаци из извештаја откривају да је тим НПМ-а у 2023. години извршио 50 инспекцијских надзора у наведеним местима, упутио укупно 129 препорука разним државним органима и пратио спровођење конкретних мера за побољшање услова у местима смештаја, притвора или трпљење затвора.
Запажања и закључци у 2023. години настављају да идентификују системске проблеме, за које је институција више пута упозоравала надлежне институције, али и поред тога до данас практично нема правих и адекватних решења.
Проблеми недовољног финансирања и хроничног недостатка кадрова за обезбеђивање квалитетне медицинске и здравствене заштите лица у свим категоријама прегледаних објеката остају трајно нерешени. Такође постоји недостатак буџетских средстава за друштвене активности у местима где се издржавају казне – социјални рад и реинтеграција затвореника и даље су под знаком питања за многе затворе;
У извештају се резимира да је омбудсман у протекле две године на прво место и са посебном оштрином ставио тему заштите права особа са менталним обољењима.
Саопштено је да је у периоду 25-2022. године извршено укупно 2023 ненајављених инспекцијских надзора у психијатријским установама и домовима социјалних услуга.
„У смислу Конвенције против тортуре и других сурових, нехуманих или понижавајућих поступака или кажњавања Уједињених нација и Европске конвенције за спречавање тортуре и нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања Савета Европе – Државне психијатријске болнице (ПСХ) ) су места лишења слободе, јер су неки од пацијената смештени по судским одлукама и не могу добровољно да их напусте. Из тог разлога, омбудсман, као НПМ, са посебном пажњом прати превенцију тортуре и других облика нечовјечног или понижавајућег поступања на овим мјестима“, наводи се у извјештају.
Напомиње се и да је омбудсман као НПМ у периоду од 2019. до 2022. године више пута упозоравао надлежне органе на постојање хроничних тегоба у државним психијатријским болницама, понижавајућих материјалних услова живота, хроничну потхрањеност пацијената због погрешног модела финансирања. , лош квалитет медицинске неге, недостатак особља и одржива политика за превазилажење тога, укључујући недостатак социјалних услуга које би помогле реинтеграцију пацијената у ПСХ.
С тим у вези, Омбудсман инсистира да се предузме низ хитних мера како би се спречио сваки могући облик понижавајућег поступања или тортуре. Пре свега, издвојити радњу „мучења“ као самостално кривично дело, затим – упустити се у праксу ефективне контроле – на основу чл. 127. тачка 4. Устава Републике Бугарске да тужилаштво врши редован надзор у спровођењу кривичних и других мера принуде у свим државним психијатријским болницама, јер се у њима чувају места лишења слободе.
Омбудсман такође препоручује да се ажурира законски оквир поступка за примену мера привременог физичког задржавања према пацијентима са утврђеним психичким сметњама и да се сачини протокол за примену принудних мера „имобилизација“ и „изолација“, у коме треба јасно да се наведе навести у ком трајању и колико често пацијенти могу бити изоловани и везани (везани) у периоду од 24 сата, као и да се прецизирају основе по којима се те мере примењују.
У извештају се инсистира и на проширењу могућности грађанске контроле кроз обавезно укључивање лица са правним образовањем и представника невладине организације за људска права у састав Комисије за надзор над спровођењем привремених мера физичког држања, као и уједначавање начина финансирања за све здравствене установе за стационарно лечење, обавезујући се на квалитет пружене здравствене услуге.
Извештај такође описује најгори случај тортуре од почетка мандата Омбудсмана као НПМ. Реч је о пожару који се догодио 2. октобра 2023. године у Државној психијатријској болници – Ловеч, у коме је преминуо пацијент. Младић који је погинуо у пожару у изолацији психијатријске болнице у Ловечу, фе је осуђен на 9 сати лежања у изолацији, од којих 6 везаних. Према речима омбудсмана Диане Ковачеве, ова мера је мучење. Она инсистира на посебном надзору истраге од стране тужилаштва. И да се прате све мере принуде у психијатрији, да се промени пропис о изолацији. Тамошња инспекција омбудсмана је указала на бројне слабости у систему пружања квалитетне психијатријске неге и заштите ментално оболелих. На пример – недостатак законског оквира и праксе за спровођење мера привременог физичког спутавања лица у ПЗС, недостатак делотворних механизама контроле од стране државних институција, као и хронични проблеми са квалитетом психијатријске неге која се пружа због недовољних финансијских средстава. активности.
Други фокус извјештаја НПМ-а односи се на недостатке у погледу права дјеце у сукобу са законом.
Такође се указује да се у сваком годишњем извештају НПМ-а увек препоручује затварање интерната и увођење савремених и делотворних мера за рад са децом преступницима, које обухватају ресторативну правду и превентивни рад, као и стварање заштитне социјалне система. са мрежом услуга (интегрисане услуге и образовне, психо-социјалне и заштитне мере и механизми подршке) за децу у сукобу са законом.
С тим у вези, у извештају се описује да су у 2023. години тимови омбудсмана НПМ и Управе за права детета извршили три заједничке инспекције у образовним интернатима (ЕБС) и социјално-педагошким интернатима (СПБС) како би проценили доступност или недостатак напредак у Трећем тематском извештају о правима деце смештене у високошколске установе и високошколске установе.
„Као резултат системског притиска омбудсмана, затворена су четири интерната, попут оног у селу Драгоданово, општина Сливен. Број деце смештене у преостало троје смањен је на 88 деце. Већина деце су жртве животних околности – сиромаштва, непостојања нормалних услова становања, раздвојених родитеља и/или оних који су економски емигранти у иностранству. Материјална база је у лошем стању, без обзира на извршене делимичне поправке Инвестиција ресурса (финансијских, техничких и људских) у систему ЕБС и СПБС није сврсисходно. Напори надлежних органа треба у потпуности да буду усмерени на брзо затварање ових институција и стварање заштитног социјалног система укључујући мрежу услуга (интегрисане службе и образовне, психо-социјалне и заштитне мере и механизми подршке) у односу на децу која су у супротности са законом“, додаје се у извештају.
Тамо се подсећа да је у Трећем тематском извештају о правима деце смештене у високошколским установама и средњошколским установама констатован низ хроничних порока, да високошколске установе и средњошколске установе не испуњавају међународне стандарде, јер су из тзв. зграда барачког типа са заједничким просторијама за спавање, купатилима, тоалетима. А деца која су у њима смештена не само да немају приступ квалитетном образовању и медицинској нези, већ ни рођаци не могу да их посећују због удаљености установа и недостатка средстава. Поред тога, васпитне мере носе карактеристике кривичне репресије, односно њихово васпитно дејство је изрицање санкције или ограничења. Констатован је изостанак накнадне периодичне судске контроле и пружања правне помоћи деци смештеној у вези са изреченим васпитним мерама.
Међу осталим поменутим проблемима је и чињеница да важећи закон не дозвољава малолетницима смештеним у васпитно-образовни центар – интернат да се обраћају судским органима да затраже преиспитивање њиховог притвора. Као и да у унутрашњем праву Бугарске не постоји периодична и аутоматска провера у вези са притвором у питању.
У Једанаестом извештају Омбудсмана као НПМ за још годину дана, истиче се да је неопходно доношење националне политике и стратегије дечјег правосуђа са дугорочним хоризонтом. Као и да напоре надлежних треба у потпуности усмерити на брзо затварање установа за децу у сукобу са законом и стварање заштићеног друштвеног система који обухвата мрежу услуга (интегрисане услуге и образовне, психо-социјалне и заштитне мере и механизми подршке) у односу на ову децу.
„Препорука о потреби предузимања делотворних законодавних радњи за транспоновање у НКП Директиве 2016/800/ ЕУ о процесним гаранцијама за децу која су осумњичена или оптужена у кривичном поступку“, наводи омбудсман.
НПМ ће у 2023. години извршити укупно 3 планирана и 11 ненајављених инспекцијских надзора у социјалним установама за децу и одрасле.
Опет, препорука омбудсмана је да се убрза процес деинституционализације старања, јер се дуготрајним боравком инвалида у институцијама крше основна људска права, а сами домови се могу дефинисати као места лишавања слободе.
У извештају се истиче још једна забрињавајућа чињеница – присуство седам установа капацитета више од 100 људи (једна са 228), које се налазе на великој удаљености од општинских центара и болница, уз недостатак специјалиста који би се о њима бринули.
„Тренутно је затворено само 9 домова за особе са менталном ретардацијом, менталним поремећајима и деменцијом. Још једном је утврђено да домови не испуњавају ниједан критеријум за пружање квалитетних социјалних услуга за особе са инвалидитетом. Однос према смештеним људима и њиховом боравку тамо не само да је лош и понижавајући, већ су им нарушена основна људска права“, наводи се у извештају. Наиме, право на слободно кретање и контакте са спољним светом; квалитетне психолошке и медицинске неге; личног простора и квалитетних санитарних и животних услова, као и права на индивидуалну негу.
Омбудсман је још једном приметио очигледан недостатак воље и визије да се услуге резиденцијалног збрињавања преселе у заједницу. Уместо тога, примећује се супротан тренд – материјална база у овим установама остаје иста, удаљене су од општинског центра, често се пратећа инфраструктура обнавља уз минимална средства за стварање заштићених стамбених центара и центара за смештај породичног типа. То доводи до праксе да се нове услуге заправо налазе у истој згради или у дворишту одговарајуће стамбене службе.
У извештају се скреће пажња да се у 2023. години наставља тренд великог обима инспекцијских надзора у местима издржавања казне за Министарство правде.
„Крајем октобра 2022. године објављен је извештај Европског комитета за спречавање тортуре и нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања из његове осме посете Бугарској. Као актуелне и суштинске Комитет истиче проблеме у вези са насиљем међу затвореницима, незадовољавајуће услове у затворима и притворским центрима у земљи, масовно ширење стеница и бубашваба, као и недостатак смислених и конструктивних активности за лишене. њихове слободе. Наведене налазе потврђују и инспекције које је Омбудсман извршио у својству НПМ-а 2023. године, што јасно показује сталну потребу реформе казнене политике у затворском систему“, наводи се у извјештају.
Истиче се да је општи критични налаз у овом сектору и даље непостојање ефикасног решења за неколико основних проблема, и то – системски дефицити у здравственој заштити затвореника; континуирани дефицити са амортизованим инвентаром постељине; нерешени проблеми са присуством бубашваба, стеница и других штеточина у местима лишења слободе итд.
Други акценат у извештају је заштита права лица притворених у смештајним објектима МУП-а. У 2023. инспекцијским надзорима обухваћено је укупно 2,509 таквих особа.
Проверена је реализација препорука датих у 2022. години у вези са правима малолетника и лица која траже или ускраћују међународну заштиту.
Омбудсман је у 2023. години извршио инспекцијски надзор у четири просторије за смештај притворених лица у систему Министарства унутрашњих послова. Установљено је да су материјални услови за живот и даље лоши, са малим приступом дневном светлу и обезвређеном материјалном базом.
А 2023. године, у својству НПМ-а, омбудсман ће вршити инспекцијске надзоре у центрима за привремени смештај странаца при Министарству унутрашњих послова иу центрима за смештај избеглица при Државној агенцији за избеглице (ДРА) при Министарству унутрашњих послова. Савет министара. Главни фокус сваке инспекције је процена услова у којима живе малолетници без пратње и облика подршке.
Провјерама је утврђено да су за 2023. годину, према статистици СРА, поднијела 5,702 захтјева за међународну заштиту малољетника без пратње. Од тога је 3,843 деце без пратње, а 1,416 малолетника. 2023 У центрима за социјални рад смештено је 49 деце без пратње.
„Забрињавајуће је и то што пречесто деца без пратње нестају из центара отвореног типа при Савету министара СРА, у року од недељу-две, настављајући пут ка Западној Европи организованим и скупим илегалним избегличким каналима“, нагласио је омбудсман. годишњи извештај.
Он скреће пажњу да су инспекције у 2023. години констатовале и све већи број малолетника без пратње у условима трајно нерешених основних проблема. На пример – препорука омбудсмана из 2022. године није спроведена, а Регистрационо-прихватни центар – Харманли и даље нема безбедну зону за малолетнике без пратње и малолетнике који траже међународну заштиту. Наставља се релевантност препоруке за увођење системске политике заштите и интеграције малолетника без пратње. Омбудсман истиче да је неопходно проценити могуће мере за обезбеђивање заштите и подршке малолетницима без пратње који су статус стекли интеграцијом у заједницу и уколико не желе да буду смештени у резиденцијално социјално збрињавање.
Омбудсман је током 2023. године пратио спровођење 33 принудне административне мере по питању повратка у земљу порекла, транзита или трећу земљу и протеривања.
Мониторинг тимови су констатовали системске проблеме приликом провере личних досијеа странаца – наставак праксе недовршености документације, посебно у погледу жалбе на наредбе за изрицање принудних управних мера; недостају докази да су страни држављани упознати са садржајем издатих наредби за изрицање принудних управних мера, као и са својим правом на жалбу у складу са Закоником о управном поступку; недостатак доказа да су страни држављани смештени у Специјалне домове за привремени смештај странаца свесни свог права на правну помоћ и да су се састајали са адвокатима који су их консултовали и упознали са њиховим правима и правним могућностима, итд.
Фото: Дијана Ковачева / Прес центар омбудсмана
