Одговор дају оци Цркве, којима се увек обраћамо и у којима налазимо одговор, без обзира када су живели.
Свети Симеон Солунски говори о шест ствари које свећа симболизује, мислећи на чисту свећу, тј. – онај воштани. Он каже да она приказује:
1) чистота наше душе,
2) гипкост наше душе, коју морамо обликовати према јеванђелским заповестима,
3) миомирис благодати Божије, која треба да излази из сваке душе, као слатки мирис свеће,
4) као када се прави восак у свећи меша са огњем, сагорева и храни га, тако и душа, опечена љубављу Божијом, постепено достиже обожење,
5) Христова светлост,
6) љубав и мир који владају у хришћанину и постају путоказ за друге.
Свети Никодим Атонски говори и о шест символа и разлога зашто палимо свеће:
1) да прославимо Бога који је Светлост: „Ја сам светлост свету“ (Јован, 8:12),
2) растјерати ноћну таму и отјерати страх који она доноси,
3) да изразимо унутрашњу радост наше душе,
4) да поштујемо свете наше, угледајући се на древне хришћане који су палили свеће на гробовима мученика,
5) да осликавамо наша добра дела по Христовим речима „светлост ваша нека засија пред људима“ (Мт. 5а),
6) опростити грехе онима који пале свеће и онима за које се пале.
Из свеће излази пламен и пламен емитује светлост. Светлост је главни елемент у нашим услугама. Позвани смо да постанемо светлост као што је Он Светлост. Током пређеосвећене Свете Литургије, свештеник се окреће верницима са упаљеном свећом у руци и говори: „Светлост Христова просвећује све. Приликом монашког пострига игуман држи упаљену свећу и поново говори „Нека светли ваша светлост пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег Небеског. (Мт. 5), али и на крају свете Литургије певамо „светлост истиниту видевши“. Наш Господ нас непрестано позива да својим животом, речима и делима, постанемо Светлост. То значи да паљење свећа не треба да буде само нека рутинска или механичка радња, већ да постане важан део наше потраге за Богом и наше комуникације са Њим.
Фотографија Зениа: хттпс://ввв.пекелс.цом/пхото/лигхтед-цандлес-11533/
