Док се Русија припрема за следеће председничке изборе, све очи су упрте у кандидате који се боре за највишу функцију у земљи. Иако се исход чини неизбежним: реизбор актуелног председника Владимира Путина.
Заказано између петка, 15. и недеље, 17. марта, руски бирачи су спремни да гласају усред текућих тензија око сукоба у Украјини, који је Русија запалила две године раније. Упркос привиду демократског процеса, чини се да је исход унапред одређен, а Путин је спреман да обезбеди пети мандат на власти.
Док је осам кандидата званично у трци, системска опозиција коју толерише Кремљ вероватно неће представљати значајан изазов. Пет партија, укључујући Јединствену Русију, Либерално-демократску партију, Комунистичку партију, Нови народ и Праведну Русију, поставило је кандидате без потребе за потписима грађана. У међувремену, друге политичке личности суочиле су се са строгим захтевима, као што је прикупљање између 100,000 и 105,000 потписа грађана да би се кандидовали на изборима.
На челу групе је Владимир Путин, који се кандидује као независни кандидат. Његова кампања, наизглед пука формалност, може се похвалити огромним бројем потписа, што му осигурава место на гласачком листићу. Са 71 годином, Путин је спреман да продужи своју владавину до 2030. године, ако не и даље, пошто је обезбедио убедљиву победу са 76.7% гласова 2018.
Изазови Путина су кандидати као што су Леонид Слоуцки из Либерално-демократске партије, који је блиско усклађен са председниковом националистичком агендом, и Николај Харитонов из Комунистичке партије, чија слаба кандидатура одражава прећутну подршку његове странке политици Кремља.
У међувремену, Владислав Даванков из Нев Пеопле нуди младалачку алтернативу, залажући се за економске реформе и модернизацију, задржавајући двосмислен став о сукобу у Украјини.
Међутим, одсуство истакнутих личности попут Григорија Јавлинског и одбијање кандидата попут новинарке Екатерине Дунцове наглашавају ограничен обим истинске опозиције у руском политика.
Посебно је одсутан у изборној борби антикорупцијски активиста Алексеј Наваљни, који је затворен и забрањен му је да се кандидује, али је и даље снажан симбол отпора Путиновом режиму.
Како се председнички избори одвијају, јасно је да је Путинова победа готово осигурана. Упркос површним замкама демократије, власт Кремља остаје неоспорна, остављајући мало простора за истинску политичку конкуренцију. За грађане Русије, избори служе као оштар подсетник на укорењену природу ауторитарне владавине и ограничене изгледе за значајне промене.