ЊУ ЈОРК. — Хвала и добар дан. Велико ми је задовољство да будем овде, у Уједињеним нацијама, да представљам Европску унију и учествујем на састанку Савета безбедности [Уједињених нација] да разговарам о сарадњи између Европске уније и Уједињених нација.
Али ја сам говорио о нечему вишем од тога. Почео сам тако што сам рекао да живимо у веома сложеном, тешком и изазовном свету. Али без Уједињених нација, свет ће бити још изазовнији и опаснији.
Уједињене нације су светло у тами. Свет постаје све мрачнији, али без Уједињених нација ствари би биле много горе.
Желео сам да нагласим важност Уједињених нација као оријентира усред превирања.
Изразио сам своју снажну подршку систему Уједињених нација и, посебно, генералном секретару [Уједињених нација, Антонију Гутерешу]. Посебно њему, бранећи га од неоправданих напада које је трпио.
На почетку мог говор, фокусирао сам се посебно на два главна проблема данашњег света. И једно и друго је одлучујући тренутак за Уједињене нације, за поштовање вредности и принципа Уједињених нација: Украјина и Газа.
У Украјини се руска агресија наставља са великом бруталношћу.
Мислим да нема начина да се Украјинци предају, да подигну белу заставу. Није тренутак да Украјинци то ураде. Они морају да наставе да пружају отпор освајачу, а ми морамо да наставимо да их подржавамо како бисмо их натерали да се одупру.
Био сам у Украјини. Њихови градови су бомбардовани руским пројектилима, а њихова култура и идентитет су угрожени уништењем. Зато што Русија ускраћује Украјини право на постојање.
Још једном, овај напад је очигледно кршење Повеље Уједињених нација и било је прилично комично да је данас руски амбасадор [у Уједињеним нацијама] оптужио Европску унију да је агресивна сила.
Јесмо ли ми агресивна сила? То говори Русија која је покренула највећу агресију овог века на суседа?
Па, апеловао сам на чланство Украјине у Европској унији, што ће бити најјача безбедносна обавеза коју можемо да понудимо Украјини.
Инсистирао сам да нисмо против руског народа. Ми нисмо против Русије – руске нације и државе. Ми смо само против ауторитарног режима који је извршио инвазију на свог суседа, кршећи Повељу Уједињених нација.
Друго питање је Газа. Ситуација у Гази је неподношљива. Сам опстанак палестинског становништва је у питању. Долази до разарања широких размера. Уништава се све што чини друштво, систематски: од гробља, преко универзитета, преко матичне књиге, до имовинског регистра. Разарање широких размера, претећа глад стотина хиљада људи, глад и акутни недостатак здравствене и хуманитарне помоћи.
Оно што знамо је да је велики број деце трауматизован, сирочад и без склоништа.
Истовремено, морамо подсетити да је још увек више од 100 израелских талаца које држе терористи.
Ова ситуација се мора ублажити, а за то морамо повећати хуманитарну помоћ. Али имајући у виду да ову хуманитарну кризу није изазвала природна катастрофа. Није поплава. Није земљотрес. То није нешто што је узроковала природа. То је хуманитарна катастрофа коју је направио човек.
Да, морамо да подржимо људе у невољи. Учетверостручујемо нашу хуманитарну помоћ [од 7. октобра.] Морамо да мобилишемо међународну заједницу. Али хитно је да израелске власти престану да ометају хуманитарни приступ. [Достава помоћи] са падобрана и са мора је боље него ништа, али ово није алтернатива.
Не можемо да заменимо стотине тона и стотине камиона који долазе друмом ваздушном операцијом. Боље је него ништа, али нас не спречава да покажемо и укажемо шта је прави проблем. А прави проблем је што нема довољно приступа, нормалним приступним путем који је друмски.
Лансирамо падобране на месту где је један сат вожње аутом аеродром. Па шта? Зашто не искористити аеродром? Зашто не отворите врата аутомобилима, камионима?
Ово је проблем данас, али морамо да сагледамо основне узроке проблема и да сагледамо [на који начин] постићи трајни мир на Блиском истоку.
Једини начин да се то уради – са тачке гледишта Европске уније – јесте решење са две државе.
Охрабрујем Савет безбедности Уједињених нација да предузме акцију. Охрабрујем Савет безбедности да изради нову резолуцију, која експлицитно подржава решење о две државе као „решење“ и дефинише опште принципе да се то може претворити у стварност.
За нас Европљане, вредности Уједињених нација остају камен темељац међународног система.
Европска унија финансијски подржава Уједињене нације. Ми смо највећи финансијски доприносилац. Ми финансирамо скоро једну трећину редовног буџета Уједињених нација. Једна трећина долази из држава чланица и Европске уније. Ми финансирамо [скоро] једну четвртину свих агенција Уједињених нација, укључујући УНРВА. Ми финансирамо [скоро] једну четвртину свих програма Уједињених нација широм света.
А у исто време имамо [преко] 20 војних и цивилних мисија и операција широм света. Објаснио сам члановима Савета безбедности. Широм света постоји 4.300 Европљана који раде за мир у 25 војних и цивилних мисија [и операција]. Рад у постконфликтним ситуацијама, обучавање снага националне безбедности, допринос општој стабилности у различитим регионима. У Африци – поменуо сам [њих] једног за другим – у мору – последњи у Црвеном мору (Еунавфор операција Аспидес) – у Медитерану, на неколико места у Африци. Широм света постоје Европљани који раде на покушају да мир учине стварношћу.
Такође морамо да се фокусирамо на превенцију сукоба. Јасно је да би било много боље спречити сукобе него брзо доћи када сукоб избије.
Не заборавите на „заборављене“ сукобе. Не заборавите на Авганистан где постоји родни апартхејд. Не заборавите на оно што се дешава на Рогу Африке, у Судану, у Сомалији. Широм света постоји толико много криза да морамо повећати своје капацитете да их спречимо и покушамо да их решимо.
Желимо да будемо пружалац безбедности, који радимо за одрживи развој и подржавамо Уједињене нације. Зато што нам је ова кућа потребна више него икад. И желим да одам почаст свима који раде у систему Уједињених нација, посебно онима који су изгубили животе покушавајући да подрже људе, посебно у Гази.
Хвала.
Питања и одговори
ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ – ПИТАЊЕ: Управо сте рекли да желите мир. Шта Европска унија ради, или може да уради, да покуша да промовише и промовише прекид ватре у Гази од чак шест недеља како би се пустила хуманитарна помоћ и разменили таоци и затвореници? Каква је реакција ЕУ на оставку премијера Ариела Хенрија на Хаитију и изгледе за председнички прелазни савет?
Па, Хаити је једна од хроничних криза која се назире годинама. Ово се није десило преко ноћи. Међународној заједници је предуго требало да интервенише на Хаитију. Сада, са овом мисијом која чека да распореди своје капацитете на терену, постоји могућност покушаја да се успостави минимум стабилности како би се распоредила хуманитарна подршка. Знам да ће то захтевати много напора. Једино што могу да кажем је да подржавамо ову мисију. Подржавамо распоређивање ових снага. Верујемо да међународна заједница мора да се ангажује како би народ Хаићана изашао из црне целине у којој се налази. Сами неће успети, то је јасно. Потребан је снажан ангажман међународне заједнице и желим да истакнем напоре које чине Сједињене Државе, Канада и [од] народа Кеније да ангажују своје трупе, своју полицију у овом подухвату.
Шта ми радимо? Видите, овде у Савету безбедности. Шта раде Европљани? Имате Француску, имате Словенију, имате Малту [које су] чланице Савета безбедности које подржавају резолуцију која би могла да направи разлику. Гурање како би се покушало да се сви сложе око онога што је потребно, а то је дугорочни прекид непријатељстава и истовремено слобода талаца. Знате да постоје различите осетљивости међу државама чланицама Европске уније, али оно што нас уједињује јесте чињеница да таоци морају бити пуштени као услов да би се непријатељства зауставила и да би се тражило политичко решење. А то раде чланице Савета безбедности које припадају Европској унији.
ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ – ПИТАЊЕ: Осим става Савета безбедности које су заузеле неке од европских нација које сте управо споменули, да ли постоји још нека полуга коју Европска унија може да искористи да заустави оно што се дешава у Гази? Где су стварне радње? Где су мере које ЕУ предузима? Нисмо још видели ништа осим онога што сте управо описали. Зар стварно не постоји ништа друго? Такође знамо да неке европске земље заправо омогућавају оно што се дешава у Гази слањем оружја, као Немачка на пример. Дакле, како то помирити и које су стварне мере које ЕУ може да предузме?
Као што сам рекао, ја представљам Европску унију у целини. Понекад је тешко јер постоје различите осетљивости и различите позиције. Постоје неке државе чланице, које потпуно оклијевају да заузму било какав став који би могао представљати и најмању критику према Израелу, и друге које се јако залажу за прекид ватре. Две државе чланице – Ирска и Шпанија – затражиле су од Европске комисије и мене, као високог представника, да проучимо како и да ли је понашање израелске владе у складу, како се уклапа са обавезама према Споразуму о придруживању који имамо са Израелом. И следећег понедељка, на Савету за спољне послове, имаћемо оријентациону дебату о овом важном питању.
ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ – ПИТАЊЕ: Што се тиче поморског коридора за Газу, можете ли нам само мало објаснити како ви видите да он функционише и да ли ћете се у њему убацити? Знамо да постоји први брод који је напустио Ларнаку, али где ће пристати?
Па ово је брод Шпанаца... Ово је брод Светске кухиње, није брод ЕУ. Не желим да преузимам заслуге других, зар не? Ово је брод који су укрцали ови појединци који имају изузетне заслуге јер сопственим средствима прикупљају храну и покушавају да је пошаљу бродом. И као што сам рекао, види, они могу ићи бродом - боље него ништа. Али обала у Гази није лака јер нема луке. Сједињене Државе желе да изграде неку врсту привремене луке како би чамце припремиле за приближавање обали. Знам да се ово дешава. Ово се дешава, али ово је брод који је обезбеђен индивидуалном иницијативом. Желим им дати све заслуге. И у исто време, Европска комисија и Европска унија, [дале] су своју подршку овој иницијативи [поморског коридора]. Много радимо са становишта хуманитарне подршке. Ми радимо много. Али имајте на уму да је пре рата сваки дан у Газу долазило 500 камиона, а сада их је – у најбољим случајевима – мање од 100. Замислите само да живите у селу и одједном се број залиха дели са пет или до десет, а поред тога дистрибуција залиха је веома отежана јер су војне акције свакодневно. Дакле, све наше иницијативе морамо ставити на поморство, на ваздушне капацитете, али не треба заборавити узроке проблема. Основни узрок проблема је у томе што нормалним начином уласка у Газу постоје препреке које се морају уклонити.
ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ – ПИТАЊЕ: Дакле, ви кажете да подржавате поморски коридор, али да ли сте онда на било који начин укључени у његову реализацију? Да ли Европска унија има улогу?
Да, имамо улогу. Председница [Европске] комисије [Урсула фон дер Лајен] је отишла на Кипар, да изрази подршку и ангажовање Европске уније у томе. Али имајте на уму ко шта ради.
Хвала.
Линк до видеа: https://audiovisual.ec.europa.eu/en/video/I-254356
