Од Светог Анастасија Синаита, црквеног писца, познатог и као Анастасије ИИИ, митрополит Никејски, живео је у 8. веку.
Питање 16: Када апостол каже да су власти овога света постављене од Бога, да ли то значи да је сваки владар, краљ и епископ подигнут од Бога?
Одговор: Из онога што је Бог рекао у Закону: „И даћу вам пастире у срцима вашим“ (Јер. 3:15), јасно је да су они кнезови и краљеви који су достојни ове части постављени од Бога; док они који нису достојни постављају се над недостојним по својој недостојности, по допуштењу или вољи Божијој. Чујте неке приче о овоме.
Када се тиранин Фока зацарио и почео да врши крвопролиће преко крвника Восонија, цариградски монах, који је био свет човек и имао велику храброст пред Богом, обратио се Му једноставно говорећи: „Господе, зашто си учинио него краљ?”. И пошто је то понављао много дана, стигао је одговор од Бога који је гласио: „Зато што горег нисам нашао.
Био је још један веома грешан град око Теваиде, у коме се догодило много подлих и непристојних ствари. У овом граду, један веома развратни његов становник изненада је пао у неку лажну љубав, отишао, ошишао се и обукао монаштво, али није престао да чини своја зла дела. Догодило се, дакле, да је епископ тога града умро. Светом човеку се јави анђео Господњи и рече му: „Иди и припреми град да изаберу за епископа онога који долази од мирјана“. Свети човек оде и учини што му је заповеђено. И чим је рукоположен онај који је дошао из реда мирјана, односно онај исти мирјанин кога смо споменули, у ум (новог епископа) су дошли снови и високоумље. Тада му се јави анђео Господњи и рече му: „Зашто високо мислиш о себи, бедниче? Ниси постао епископ зато што си био достојан свештенства, него зато што је овај град достојан таквог епископа“.
Зато, ако видите неког недостојног и злог цара, поглавара или епископа, не чудите се, нити кривите промисао Божији, него научите и верујте да смо због својих грехова предани таквим насилницима. Али и тако се не удаљавамо од зала.
Извор: Φιλοκαλια των Νηπτικων και Ασκητων (Αναστασιος ο Σιναιτης), το. 13Β, Ε.Π.Ε., εκδ. „Γρηγοριος ο Παλαμας”, Солун 1998, σ. 225 εξ.
