Ако Истанбул има посебну магију, то је магија еклектичних слојева архитектуре, људи, суживота, религија, па чак и урбане поезије.
Шетајући малим уличицама, можете истовремено видети синагогу, католичку цркву, црну мачку, коктел бар у коме је некада боравио Хемингвеј, као и најновије модернистичке креације светске архитектуре.
Једна од најзанимљивијих и мултифункционалних грађевина града свакако је Ататурк културни центар у самом срцу Истанбула на легендарном тргу Таксим.
Ататурк Култур Меркези, како се првобитно звао, вероватно је такође једна од најимпресивнијих културних грађевина у Европи.
Поред тога, она има подједнако занимљиву причу.
Према регулационом плану Истанбула, који је израдио француски архитекта и урбаниста Анри Прост између 1936-1937, Топцу Кıсласı (Топчу Кıсласı) и оближња гробља биће претворена у парк, а опера ће бити званично отворена Трг Таксим.
На Простов предлог, француски архитекта Огист Пер је стигао у Истанбул да надгледа пројекат опере, али он никада није могао да буде завршен због продубљивања Другог светског рата.
Касније, 1946. године, зграда такође није могла бити завршена због недостатка средстава. Оперска кућа је званично отворена 12. априла 1969. по пројекту главног архитекте Хајатија Табанлаоглуа, за поставку представа Државне опере и балета и Државних позоришта.
Касније је делимично оштећена у пожару 1970. који је избио на сцени током продукције драме Артура Милера Лов на вештице.
Крајем 1970-их, зграда је дефинитивно била најмодернији и најелитнији културни центар града у којем је могла бити представљена сценска уметност – у њој су били смештени не само различити простори као што су сале и бине на којима су се могле адаптирати продукције и опере, већ је зграда носила дух модерности због своје функционалности. И тада су постојали лифтови, механизовани системи, понегде огроман капацитет.
До 2000. године зграда је функционисала у овом облику, али су се постепено губили њени квалитети, како је време утицало и велики део њених функционалности је амортизован.
Тако је турској јавности најављен пројекат који има за циљ да сачува изглед и структуру објекта, али да га обнови и учини достојним модерним културним и архитектонским обележјем. Овај пројекат је покренут упоредо са Европском престоницом културе 2010.
Ердоган је 2017. године најавио да ће пројекат бити потпуно обновљен у новој згради на тргу Таксим.
Ататурк културни центар коначно ће отворити своја врата за посетиоце свечаношћу 29. октобра 2021. године, а обухвата следеће елементе: оперу са 2,040 места, позоришну салу са 781 место, галерију, вишенаменску салу, дечији уметнички центар, музичка платформа, студио за музичке снимке, специјализована библиотека која се углавном фокусира на архитектуру, дизајн и моду, и биоскоп.
Библиотека зграде је запањујуће лепа и једно од оних места где бисте проводили сате и ноћи само откривајући нова и нова блага.
Садржи ограничена издања за уметност, дизајн, моду и биоскоп. Неопходан је и музеј музике који је посвећен музичкој традицији Турске и специфичним инструментима музике овог региона, али и највећим турским композиторима, диригентима, оперским певачима, балеринама и уметницима који су гостовали у различитим епохе у овој амблематичној згради за Истанбул.
Водећа архитектонска фирма која је покренула пројекат је Табанлıоглу Арцхитецтуре/Десмус, један од водећих архитектонских студија у Турској, који је такође пројектовао зграду Народног позоришта у Лагосу, Нигерија, као и дворане и културне центре у Анкари и другим градовима Турске.
