Рукописи су стари више од 2,000 година и озбиљно су оштећени након ерупције вулкана 79. године нове ере.
Тројица научника успела су да прочитају мали део угљенисаних рукописа после ерупције Везува уз помоћ вештачке интелигенције, пренео је АФП.
Рукописи су стари више од 2,000 година и озбиљно су оштећени након ерупције вулкана 79. године нове ере. Папируси Херкуланеума садрже око 800 свитака угљенисаних током катастрофе која је уништила градове Помпеје и Херкуланеум, кажу организатори такмичења Изазов Везува – Брент Сеалс са Универзитета Кентаки, САД, и Нет Фридман, оснивач Гитхуб платформе.
Рукописи се чувају у Француском институту у Паризу и у Националној библиотеци у Напуљу. Организатори такмичења у читању скенирали су четири свитка и понудили награду од милион америчких долара ономе ко може да дешифрује најмање 85 одсто од четири пасуса од 140 знакова.
Трио који је освојио Весувиус Цхалленге и награду од 700,000 долара био је Иоуссеф Надер, студент докторских студија у Берлину, Луц Фарритер, студент и приправник у СпацеКс-у, и Јулиан Сцхиллигер, швајцарски студент роботике.
Користили су вештачку интелигенцију да одвоје мастило у угљенисаном рукопису и идентификовали грчка слова. Захваљујући овој техници, Луке Фарритер је прочитао прву реч пасуса – маћухице.
Према речима организатора, Надер, Фаритер и Шилигер су дешифровали око пет одсто једног свитка. Према Нату Фридману, ово је вероватно рукопис епикурејског Филодемуса.
Папируси су откривени у 19. веку у једној сеоској кући.
Према неким историчарима, припадале су Лицију Калпурнију Пизону Цезонину – оцу Калпурније, једне од жена Јулија Цезара. Неки од ових текстова вероватно садрже историју кључних периода антике, рекао је за Блумберг бизнисвик Роберт Фаулер, стручњак за античку историју и председник Херкуланеумског друштва.
Фотографија: Универзитет Кентакија
