Неке жабе сијају у сумрак, користећи флуоресцентно једињење, кажу научници
Научници су 2017. године најавили природно чудо, неке жабе сијају у сумрак, користећи флуоресцентно једињење које до сада нисмо видели у природи.
У то време није било познато колико врста жаба може да емитује ову флуоресценцију.
Студија 151 врсте јужноамеричких жаба показује степен флуоресценције сваке појединачне врсте. Подаци из студије сугеришу да је флуоресценција повезана са видом жаба.
Према научницима, емисија светлости утиче на начин на који жабе сигнализирају једна другој. Верују да флуоресценција одбија предаторе.
„Кроз теренску студију у Јужној Америци открили смо и документовали обрасце биофлуоресценције код тропских водоземаца“, пише биолог са Државног универзитета Флориде Кортни Вичер.
„Многе ствари у животињском царству сијају, али разлог није увек очигледан“, истичу научници.
Флуоресценција је врста сјаја која настаје када се светлост апсорбује и поново емитује на различитој таласној дужини, а виђа се код многих врста, укључујући ајкуле, камелеоне и даждевњаке. Кости такође флуоресцирају, објашњавају научници.
Биофлуоресценција произведена у кожи жаба разликује се од флуоресценције других светлећих животиња.
Плава светлост, која је најближа природном сумраку Земље, производи најјачу флуоресценцију, а сама флуоресценција се првенствено појављује у два различита врха видљиве светлости — зеленом и наранџастом, рекли су научници.
Многе жабе су крепускуларне - то јест, активне су у сумрак. Код неких врста, њихове очи су дизајниране да најбоље раде на овом светлу, којим доминирају фоторецептори у облику штапа осетљиви на зелену и плаву, пише Сциенце Алерт.
Зелени сјај жаба најсјајнији је током дана, објашњавају научници. Делови тела који сијају су они који су највише укључени у комуникацију са животињама, наиме грло и леђа. Ово сугерише да је биофлуоресценција део комуникационог алата жаба.
Извор: Сциенце Алерт
Илустративна фотографија настиа: хттпс://ввв.пекелс.цом/пхото/греен-фрог-103796/
