Белгијски закон дозвољава такав поступак. Украјина ће добити 1.7 милијарди евра (1.8 милијарди долара) пореза на камате које су генерисала руска средства која су замрзнута након инвазије Москве, рекао је белгијски премијер Александар Де Кру.
Новац ће бити обезбеђен Кијеву 2024. године, рекао је Александар Де Кру на конференцији за новинаре у Бриселу одржаној заједно са украјинским председником Володимиром Зеленским.
Према речима једног владиног званичника, Белгија је већ издвојила 600 милиона евра, који ће ове године ићи Украјини по истом основу.
„Порези на камату од ове имовине требало би да иду 100 одсто у корист украјинског народа“, рекао је Де Кру. Одлука Г7 да замрзне руску имовину одмах након инвазије Кремља у фебруару 2022. резултирала је замрзавањем око 300 милијарди долара у земљама учесницама.
Лавовски удео се држи у Европи – већи део у Белгији, где се налази Еуроцлеар, компанија која обрађује међународне трансакције хартијама од вредности.
Де Кру је рекао да су „стотине милијарди“ руске имовине замрзнуте, стварајући „милијарде“ камата.
Иако је Украјина позвала да сав руски новац иде на послератну обнову, земље Г7 одбацују директну конфискацију као пуну правних проблема и кршење глобалних норми.
Али новац прикупљен кроз камату – по каматним стопама Европске централне банке – је поштена игра, тврде они.
Де Кру је рекао да белгијски закон дозвољава такву процедуру и сугерисао да би друге земље ЕУ могле да следе тај пример.
Зеленски је боравио у Белгији како би учествовао на састанку министара одбране НАТО-а.
